2009. EU–BiH: "Godina koju su pojeli skakavci"

Kada su u pitanju evrointegracioni procesi, za BiH 2009. je protekla u primjeni Prelaznog sporazuma, kao i u ispunjavanju uslova za viznu liberalizaciju. Sa svoje strane EU se u velikoj mjeri bavila situacijom u BiH. Ambasador BIH pri EU, Osman Topčagić, za Dojče vele kaže:

„U ovoj godini pažnja EU na BiH bila je fokusirana više nego ikada u prethodnom, poslijeratnom periodu. Na najvišem nivou EU se posvetila unaprjeđenju situacije u BiH i stvaranju uslova za dalji napredak u procesu evrointegracija. Važno je i to što su te aktivnosti EU vođene zajedno sa SAD.“

Bajdenov i Solanin elektrošok za BiH

Tako su u maju 2009. godine, zabrinuti zbog, kako je istaknuto „stagancije zemlje, uspona nacionalističke retorike“, Sarajevo posjetili američki državni sekretar Džozef Bajedn i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, Havijer Solana. Tada je rečeno da je jedini pravi put za BiH put ka EU, kao i da se, ukoliko se ne prevaziđu etničke i partijske granice, BiH može desiti da ostane među najsiromašnijim zemljama Evrope , ali i da se, u najgorem slučaju, ponovo sunovrati u etnički haos. U Briselu su ovu posjetu nazvali svojevrsnim „elektroškom“, koji je za cilj ima promenu ka koherentnijoj i jedinstvenijoj politici u BiH. Kristina Galjak, iz kancelarije Havijera Solane za Dojče vele je tim povodom izjavila:

„Očekujemo da ova obnovljena poruka podrške i EU i SAD da više energije i odlučnosti političarima u BiH kako bi donijeli, zajedno, neophodne odluke. Podijeljenost političke scene po etničkim i geografskim osnovama nije dobra. Oni moraju da rade zajedno kako bi BiH funkcionisla kao država“

Međutim neophodni, brzi, koraci u pravcu postizanja konsenzusa među političkim liderima u BiH nisu uslijedili, bar ne željenom dinamikom. I dok su se lokalni političari međusobno optuživali za blokade na putu evriontegracija zemlje, EU je upozoravala na moguće posljedice.

BiH bez vizne liberalizacije u 2009-oj

Posljedice su usledile već sredinom jula, kada je Evropska komisija izašla sa prijedlogom za viznu liberalizaciju i to za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. BiH i Albaniji poručeno je da nastave sa ispunjavanjem uslova. Evropski komesar za proširenje , Oli Ren, je tada izjavio:

“BiH još nije, na ozbiljan način, uvela biometrijske pasoše. Zemlja zaostaje u kritičnim reformama i odlukama neophodnim za viznu liberalizaciju. BiH je nažalost potrošila vrijeme na nacionalističku retoriku, a ne na sprovođenje reformi koje bi bile dobre za građane i bezvizni režim.“ Ren je dodao: „Naš zajednički cilj je da i Albanija i BiH nastave putem svojih susjeda i to veoma brzo. Ako vlasti u ovim zemljama ulože potrebnu volju i napore, uslovi zacrtani u Mapama puta su ostvarivi i za njih. Ukoliko nastave sa reformama EK je spremna da sredinom sljedeće godine izađe sa preporukama za ukidanje viza i za ove zemlje. Uslovi su jednaki za sve a progres ka bezviznom režimu je sada u rukama tamošnjih lidera.“

Rečenica da se budućnost, ne samo evrointegracionih procesa, već i napredaka BiH, nalazi u rukama lokalnih političara, ostaće, do kraja godine, jedna od najčešće izgovaranih poruka iz pravca Brisela ka BiH.

U epilogu procesa vizne liberalizacije Evropski parlament je sredinom novembra usvojio rezoluciju kojom se pozdravlja ukidanje viznog režima za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, dok je poručeno da se od BiH očekuje da se što prije kvalifikuje za „bijeli šengen“. Specijalni izvjestilac za viznu liberlizaciju Tanja Fajon je izjavila:

„Ova deklaracija obavezuje i Evropski parlament i Evropsku komisiju i Evropski savjet da rade zajedno na nalaženju njaboljeg rješenja za viznu liberelizaciju za BiH. I BiH i Albanija prvo moraju da ispune potrebne uslove iz Mape puta, a mi ćemo zatim to procesuirati bez odlaganja. Realno je da bi obje zemlje mogle da dobiju bezvizni režim na ljeto sljedeće godine.“

Savjet ministara unutrašnjih poslova EU je 30. novembra donio konačnu odluku o stupanju na snagu bezviznog režima za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru počev od 19. decembra.

Na sljedećoj stranici o Butmirskom procesu, zatvaranju OHR-a...

Butmirski razgovori bez epiloga

U julu 2009. Švedska je preuzela rotirajuće predsjedavanje EU. Švedski ministar spoljnih poslova, Karl Bilt, koji od 1995. do 1997. godine bio i prvi visoki predstavnik za BiH, izajvio je tada da bi BiH zbog unutrašnjih političkih prepirki mogla da daleko zaostane za svojim susjedima kada je u pitanju put u EU. On je tada poručio lokalnim političarima da će „voz krenuti bez njih, ukoliko ne preduzmu akciju.“

Bilt je bio i taj koji je najavio i organizovanje konferencije u Sarajevu na kojoj bi predstavnici EU i SAD trebalo da sa lokalnim političarima razmotre prevazilaženje problema na putu BiH ka EU. Posle dvije runde „butmirskih razgovora“ u oktobru 2009, Karl Bilt je izajavio da je na BiH liderima da sada učine nešto za svoju zemlju:

„Njihova je zemlja u pitanju i oni su ti koji moraju da nađu put kako zemlja više ne bi zaostajala. Vidjeli smo šta je bilo sa viznom liberalizacijom. Upozoravali smo ih da će ostati iza drugih zemlja, a oni nisu slušali. Sada postoji rizik da se isto dogodi i u drugim oblastima ukoliko ne sjednu i ne razgovaraju o tome šta je bitno za budućnost BiH.To nije naš posao, to je na liderima u BiH.“

Međutim, od konačnog rešenja nije došlo. Rezultat „butmirskih razgovora“, procesa koji prema jednima još nije završen, dok je prema drugima to bio proces osuđen na propast na samom početku, jeste da se i dalje čeka unutrašnji dogovor u BiH oko nepohodnih reformi.

Zatvaranje OHR-a uslov za kandidaturu

Sredinom oktobra 2009. Evropska komisija izašla je sa godišnjim izvještajem o napretku zemalja u procesu proširenja. Evropski komesar za proširenje, Oli Ren, tada je izjavio da je BiH potrebno da postane kredibilan kandidat za članstvo u EU i NATO:

„Da bi se tako nešto dogodilo bitno je da BiH stane na svoje noge.To podrazumijeva zatvaranje kancelarije visokog predstavnika. Zemlja mora da bude u mogućnosti da vodi spostvenu politiku i da to radi efikasno.“

Istovremeno Ren je naglasio da je prije prihvatanja kandidature za članstvo u EU, u BiH potrebno da dođe od „ustavne evolucije.“ Kasnije je definisana pozicija EU da je za kandidaturu BiH za članstvo u Uniji neophodna tranzicija OHR-a u pojačano evropsko prisustvo, a da su ustavne reforme neophodne za stvaranje funkcionalnije države, koja bi svoj ustavni okvir morala da uskladi sa Evropskom poveljom o ljudskim pravima.

Ako je već tranzicija OHR-a uslov za podnošenje kandidature BiH, onda se zemlja, ni do kraja 2009, nije približila tom cilju. Vijeće za implemetaciju mira, na svom sastanku u novembru u Sarajevu, izrazilo je ozbiljnu zabrinutost zbog nedovoljnog napretka vlasti u BiH u realizaciji pet ciljeva i dva uslova koji su neophodni za zatvranje kancelarije OHR-a. Samim tim je i odložena odlukao tranziciji OHR-a.

Kada i kako do MAP-a

Krajem novembra Sarajevo je posjetio i novoizabrani generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmunsen. On je tom prilikom istakao da podržava aplikaciju BiH za prijem u Akcioni plan za članstvo (MAP), odnosno status kandidata za članstvo u NATO, i dodao da je BiH napravila značajan napredak u reformi odbrane. Na decembarskom sastaknu ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO odlučili su da MAP ponude Crnoj Gori, ali ne i BiH, kojoj je data jasna poruka da će se i ona pridružiti MAP-u kad ostvari neophodne reforme. Tom prilikom je istaknuto da Savez pažljivo prati situaciju u BiH, koja je u blokadi zbog čestih sukoba lidera tri etničke zajednice. „BiH će se priključiti NATO, i tu se više ne postavlja pitanje ’da li’ već ’kada’ i ’kako’“, zaključio je Rasmunsen.

Zabrinutost - na početku i na kraju

U decembru je Savjet ministra EU ponovio zabrinutost razvojem politčke situacije u BiH i pozvao na hitno usvajenje ključnih reformi. Istaknuto je da je „zajednička vizija zajedničke budućnosti“ neophodna za napredak evrointegracija BiH. Savjet je konstatovao i progres koji je BiH napravila u procesu ispunjavanja uslova za viznu liberalizaciju i posebno pohvalio zadovoljavajuću implementaciju Prelaznog sporazuma. Evropski šefovi diplomatija odlučili su da za januar 2010. odgode raspravu o operacijai ALTHEA, i najavili da će se razgovori o tome nastaviti pod predsjedavanjem novoizabrane šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Sa konferencije o Zapdnom Balkanu, održane početkom decembra u Briselu, i evropski komesar za proširenje, Oli Ren i švedski ministar spoljnih poslova, Karl Bilt, još jednom su pozvali lidere u BiH na akciju, koja prema njihovim riječima može biti „posljednja prilika te generacije političkih lidera u BiH“ da približe zemlju EU. U suprotnom, poručeno je da bi i sam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH mogao biti doveden u pitanje. Pitanje koje se na kraju 2009. još postavlja jeste koliko će BiH u narednoj, izbornoj godini, biti u mogućnosti da završi ovaj posao za koji do sad nije dobila prelaznu ocjenu.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić