Belgorod: Gubi li Rusija kontrolu nad svojom teritorijom?

Naoružani ljudi iz Ukrajine upadaju na rusku teritoriju i zauzimaju selo za selom. Jedna žena je poginula, nekoliko ljudi je povređeno. U glavnom gradu regije uvedeno je vanredno stanje. Stotine ljudi su evakuisane. Cijeli region je u previranju i samo malo kasnije poprište antiterorističke operacije ruskih oružanih snaga i specijalnih jedinica. Navodno je ubijeno sedamdeset ukrajinskih napadača, tvrdi Moskva. Kijev, s druge strane, ne želi da ima išta s tim. Oni su, kako se navodi, bili državljani Rusije, koji se bore protiv svog predsjednika Vladimira Putina i njegove politike. Za novu, slobodnu Rusiju.

- pročitajte još: Ruske jedinice u ukrajinskoj vojsci

Ono što izgleda kao savršen materijal za uzbudljiv politički triler, dogodilo se na ovaj ili barem sličan način u blizini rusko-ukrajinske granice u ruskom regionu Belgorod. Čak i ako je vanredno stanje ukinuto samo dan kasnije, mnoga pitanja ostaju otvorena.

Opet sve pod kontrolom?

Kremlj je bio tih, barem u početku. Putinov portparol Dmitrij Peskov krije se iza opštih formulacija, govoreći, na primjer, o „dubokoj zabrinutosti” zbog najnovijih dešavanja. Ruska državna televizija je zato sve glasnija. Riječ je o ukrajinskim teroristima, fašistima, zapadnim saučesnicima i drugim diverzantima. Ali – i to je taj lajtmotiv – Rusi sve drže pod kontrolom. Vjačeslav Gladkov, gubernator Belgoroda, umiruje: „Vlasti će preduzeti sve neophodne mjere". Ali da li je to tako?

Ukrajinski vojni ekspert Jan Matvejev je skeptičan. On je za DW rekao da nema govora o brzoj reakciji ruske vojske: „Čak i nakon što su se mnogi video snimci i fotografije pojavili u internetu, prošlo je oko sat i po prije nego što su ruske oružane snage uopšte počele da reaguju". Matvejevu je ovo oklijevanje čudno.

Ruski politikolog Dmitrij Oreškin takođe misli da je Kremlj možda bio zatečen akcijom. Ali to njemu nije čudno, rekao je Oreškin za DW: „Rat je rat. A u ratu pobfjeđuje ko bude brži. U ovom slučaju ukrajinska strana, suprotno onome što je Kremlj mislio, nije samo ćutala i sjedila s druge strane granice bez da se usuđuje da je pređe“. Kremlj nije očekivao da ne samo Rusija već i druge države mogu da naruše međunarodno priznate granice. Oreškin je siguran da bi ruska elita iz toga mogla da izvuče potrebne zaključke: „Naravno, oni dobro znaju da je jedan od njih, blago rečeno, zakazao. Sigurno će vrtjeti glavama, ali na televiziji se ništa od toga neće vidjeti."

Zaštita granice umjesto raspoređivanja na frontu?

Kada bi Rusija tamo prebacila dio svojih trupa poslije napada na Belgorod, to bi bila jasna reakcija. Ali to bi bilo upravo ono na šta napadači ciljaju, smatra vojni ekspert Matvejev. On ukazuje na stanje ruske vojske, kojoj ionako nedostaje tehnologija i kadrovi: „S jedne strane, sve to ima psihološki efekat i ima za cilj da uplaši ruske generale: pogledajte, možemo da upadnemo na vaüu teritoriju kad hoćemo." Kao odgovor, ruski generali bi tada rekli: Hajde da bolje zaštitimo našu granicu. To bi zauzvrat imalo materijalni efekat, primoravajući Rusiju da pošalje neke tenkove i vojnike na granicu umjesto na liniju fronta, zaključuje Matvejev.

Ipak, Dmitrij Oreškin upozorava da bi sve što se dešavalo na granici sa Ukrajinom Kremlj mogao da iskoristi u svoje propagandne svrhe i da samo pojača Putinov narativ: „Vidite, mi smo zaista napadnuti. Putin je bio u pravu kada je rekao da je napao preventivno, vjeran motu: inače bi nas Ukrajinci ovako stalno napadali."

- pročitajte još: Njemačka tajna služba: nema naznaka za pad Putinovog režima

Međutim, čini se da se mnogi stručnjaci slažu da upad naoružanih ljudi iz Ukrajine na rusku teritoriju neće dovesti do velikih promjena u vojnoj taktici. Mnogo važniji je propagandni efekat – na obje strane.

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu