1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

BiH od jeseni bez viza!?

27. maj 2010

EK je predložila ukidanje viznog režima za građane BiH i Albanije. Da bi ovaj prijedlog stupio na snagu, moraju da se izjasne Evropski parlament i zemlje članice EU, izjavila komesarka Sesilija Malstrom.

https://p.dw.com/p/NYwH
Građani BiH sa biometrijskim pasošima od jeseni bi najvjerovatnije mogli putovati bez vizaFoto: picture-alliance/chromorange

„Vrlo sam srećna da mogu da objavim da je Evropska komisija (EK) usvojila prijedlog da se odobri bezvizni režim za građane Albanije i BiH. Ovaj prijedlog će omogućiti građanima ovih zemalja da putuju sa biometrijskim pasošima, bez viza, u šengenski zonu,“ izjavila je komesarka za unutrašnje poslove EU, Sesilija Malstrom. Ona je naglasila da je, kada je BiH u pitanju, ovakav prijedlog EK zasnovan na veoma napornom radu vlasti, javne administracije i građana BiH. U BiH je postignut značajan napredak u oblastima sigurnosti pasoša, jačanja kontrole granica, u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i u oblasti spoljnih poslova i fundamentalnih prava. Komesaraka Malstrom je izjavila:

Überwachung der Grenzabschnitte
Policijski službenik nadzire granični prelazFoto: picture-alliance/dpa

„Dobre novosti dolaze jer su narod, političari i vlasti u BiH uradili mnogo posla.Ovo je nagrada za to. Ovo je i dio integracionog procesa Zapadnog Balkna. Evropska komisija time pokazuje, ukoliko uradite ono što je traženo od vas, i mi ćemo ispuniti naša obećanja. Ostvaren je zaista veliki napredak i ja želim da čestitam narodu BiH.“

Bez konkretnog datuma za početak bezviznog putovanja

Međutim da posao još nije gotov govori i činjenica da će Evropska komisija tokom ljeta, najverovatnije u julu, još jednom poslati svoju ekspertsku misiju u BiH, kako bi utvrdila da li su ispunjeni i preostali uslovi iz Mape puta. Na BiH je ostalo da još ojača implementaciju zakona, pogotovo u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, da nastavi sa implementacijom Akcionog plana za uspostavljanje elektronske razmjene podataka između policije i tužilaštva, kao i da harmonizuje krivične zakone entiteta i distrikta Brčko, sa onim na nacionalnom nivou. Komesaraka Malstrom kaže:

„Ostalo je još uslova koje BiH mora da ispuni, pogotovo kada su u pitanju implementacija zakona u borbi protiv kriminala i korupcije, kao i da se osigura istovjetan krivični zakon na različitim nivoima. Komisija će nadgledati sprovođenje ovih mjera i pomoći vlastima BiH da ispune sve zadatke kako bi, nakon ljeta, o tome obavijestili zemlje članice EU i Evropski parlament. Mislim da će oni na osnovu toga u jesen moći da donesu pozitivnu odluku o uspostavi bezviznog režima.“

Iako se u Briselu ne pominje tačan datum kada bi „bijeli Šengen“ mogao da stupi na snagu za građane BiH, njačešće pominjana formulacija je „kraj jeseni“. Komesarka Malstriom je naglasila da se i za BiH i Albaniju vodi istovjetna procedura koja je bila primjenjena i za Srbiju , Makedoniju i Crnu Goru, koje su pak bezvizni režim dobile u decembru prošle godine. I specijalni izvjestlac EP za viznu liberalizaciju, Tanja Fajon, pozdravljajući usvajanje prijedloga o ukidanju viza za BiH i Albaniju, izjavila je da je „iznenađenja“ zbog nepostojanja konkretnog datuma, ali da vjeruje da to neće uticati na usporavanje samog procesa.

Bezvizni režim - pravo, ali i odgovornost

U Evropskoj komisiji ističu da vizna liberalizacija istovremeno predstavlja i pravo, ali i odgovornost, osvrćući se pritom na situaciju oko povećanog broja onih koji su nakon vizne liberalizacije za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, dolazili iz tih zemalja u EU tražeći azil. Malstromova je navela da zbog takvih slučajeva vizna liberalizacija nije dovedena u pitanje , kao i da se vlasti u BiH već pripremaju da kroz javne kampanje obavijeste svoje građane o njihovim pravima i obavezama koje donosi bezvizni režim. Malstromova je istakla i to da ovako važan prijedlog EK , zasnovan na istovjetnim i transparentnim kriterijumima za sve, ne bi trabalo koristiti za potrebe unutrašnjih političkih debata u BiH.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednica: Jasmina Rose