Bitka za jedinstvenu Evropu

„Suočavamo se sa najozbiljnijim izazovom naše generacije. Ovo je bitka za poslove i dobrobit porodica u svim zemljama članicama. Ovo je bitka za ekonomsku i političku budućnost Evrope. Bitka za ono što Evropa predstavlja u svijetu. Ovo je bitka za jedinstvenu Evropu,“ poručio je predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, govoreći o ekonomskoj i krizi evra u Evropskom parlamentu u Strazburu. Većina evropskih zvaničnika i parlamentaraca slaže se u jednom: jedini način za zaustavljanje negativnog ekonomskog ciklusa i jačanje evra jeste u većoj integraciji ekonomskih i budžetskih politika, kako među 17 članica evrozone, tako i među svih 27 članica EU. Sistem zasnovan samo na međudržavnoj saradnji se nije pokazao zadovoljavajućim. Odluke se unutra Unije moraju donositi brže, efikasnije i biti brže primjenjive, a predsjednik Evropske komisije ukazuje i na problem u brzini reagovanja tržišta i vremena koje je potrebno da se u Evropi donesu demokratske odluke.

Neodrživa monetarna unija bez fiskalne i ekonomske unije

Odgovor na pitanje zašto smo u krizi, za predsjednika grupe liberala u Evropskom parlamentu, Gaja Verhofstada, je jednostavan: u pitanju je greška u strategiji. Monetarna unija, bez ekonomske i fiskalne unije je neodrživa, kao što je nemoguće imati jednu valutu sa 17 različitih vlada i ekonomskih strategija. Zato se u Strazburu moglo čuti pitanje: Koji je to globalni pristup Evropske unije, koji može da zaustavi krizu i povrati poverenje tržišta?

“Izvinite, ali prijedlozi gospođe Merkel i gospodina Sarkozija nisu dovoljni. Vlada zemalja članica koja se sastaje dva puta godišnje nije vlada. Vlada bi trebalo da se sastaje dva puta nedjeljno, a ne dva puta godišnje, kako stoji u njihovom prijedlogu,“ rekao je Verhofstadt.

Ko će spašavati spasioce?

Postojeće evropske institucionalne strukture, ni po riječima komesara za ekonomska pitanja, Olija Rena, nisu dovolje da se suprotstave trenutnim izazovima. Ren kaže da je ključ rješenja veća ekonomska integracija i koordinacija ekonomskih politika, a ne razgradnja:
„Apsolutno je sigurno da će bankrotstvo Grčke i, ili, izlazak Grčke iz evrozone donijeti dramatičnu ekonomsku, socijalnu i političku cijenu ne samo za Grčku, već i za sve članice evrozone, EU i naše globalne partnere.“

I dok predsjednik Evropske komisije, Barozo, poziva zemlje članice da pokažu solidarnost i odgovornost, kako u rješavanju domaćih ekonomskih problema, tako i u pomoći onima u nevolji, u vazduhu ostaje da lebdi pitanje: Šta ako jake ekonomije, kao što je Njemačka, zapadnu u teškoće? Ko će onda spašavati spasioce?

Autorica: Marina Maksimović
Odg. urednica: Zorica Ilić