Dug put Olafa Šolca do Kijeva

Očekivanja od posjete trojice šefova vlada Ukrajini, koju njemačka strana još nije potvrdila, su velika. Vjerovatno i zato što je kancelar toliko dugo odugovlačio sa ovim putovanjem.

Olaf Šolc već duže vrijeme ima poziv u Kijev. Međutim, nije se odazvao - zbog toga što ukrajinska vlada u aprilu nije htjela da primi predsjednika Franka-Valtera Štajnmajera, jer je navodno bio previše blizak Kremlju.

Štajnmajer je htio da posjeti Kijev, ali mu nije bilo dozvoljeno; Šolcu je bilo dozvoljeno, ali nije htio: za njega je uvreda bila prevelika. Uslijedila je još jedna uvreda od strane ukrajinskog ambasadora - pa su Štajnmajer i Zelenski razgovarali i raščistili nesporazum. Ali i tada je Šolc oklijevao. „Neću se pridružiti grupi ljudi koji tamo odu na brzinu i slikaju se", rekao je sredinom maja.

Iz Njemačke još nije stiglo teško naoružanje

U to vrijeme, lider opozicione CDU Fridrih Merc već je posjetio Kijev. Početkom maja, kao prva članicaa kabineta tamo je bila i zelena ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. A britanski premijer Boris Džonson već se pre toga bio senzacionalno pojavio u Kijevu.

Kontrast sa Olafom Šolcom postajao je sve očigledniji. Britanci, Amerikanci i istočni Evropljani su rano isporučili obimnu vojnu opremu - a Šolc je upozorovao na treći svjetski rat.

Odluka da pošalje teško naoružanje uslijedila je tek kada je pritisak - posebno iz Vašingtona - postao prevelik. Pored tenkova i haubica, kancelar je nedavno obećao i PVO sistem Iris -T i četiri višecijevna bacača raketa. Do sada je, međutim, u Ukrajinu stizalo samo lako naoružanje i municija.

„Sada riječi moraju da prate djela", rekao je za DW Hening Hof iz Njemačkog savjeta za spoljne odnose. Sada kancelar mora da „ispravi propust", takođe u pogledu obećanih raketnih bacača i savremenih sistema PVO.

Olaf Šolc je na sastanku u Viljnusu prošle nedelje sa šefovima država i vlada Litvanije, Letonije i Estonije osjetio koliko kritički se gleda na njegov stav.

Da li Ukrajina treba da dobije rat ili jednostavno da ga ne izgubi?

Šolc je više puta koristio formulu „Rusija ne smije da dobije ovaj rat". On izbjegava da kaže da - Ukrajina mora da dobije rat.

Letonski premijer Krisjanis Karins rekao je, očigledno aludirajući na ovo: „Naš cilj je jasan: Rusija mora da izgubi ovaj rat i Ukrajina mora da ga dobije."

Na temu isporuke oružja, estonska premijerka Kaja Kalas se već požalila tokom posjete Berlinu krajem aprila: „Mi smo 65 puta manji od Njemačke. I pružili smo šest puta veću vojnu pomoć od Njemačke".

Mnogi istočni Evropljani su veoma kritični prema zajedničkim telefonskim razgovorima Šolca i Makrona sa Putinom - bez drugih partnera. Makron je takođe više puta upozoravao - da Rusiju ne treba ponižavati i da Putinu treba ostaviti mogućnost izlaza iz rata bez gubitka obraza.

Litvanski predsjednik Gitanas Nauseda suvo je primijetio u Šolcovom prisustvu „da je veoma komplikovano pregovarati sa diktatorom".

Poljski predsjednik Andžej Duda otišao je još dalje. On je 9. juna u listu „Bild” o tim razgovorima sa Putinom napisao: „Oni samo legitimišu osobu koja je odgovorna za zločine koje je počinila ruska vojska u Ukrajini. Da li je neko tako razgovarao sa Hitlerom tokom Drugog svjetskog rata? Da li je neko rekao da Hitler mora da sačuva obraz? Svi ​​su znali: morate da ga pobijedite."

Sudbina Ukrajine

Postoji još nešto što nedostaje Šolcu, po mišljenju Ukrajine i drugih zemalja istočne Evrope: jasna posvećenost ukrajinskoj EU perspektivi. Važnost takvog opredjeljenja prevazilazi izglede za kasnije članstvo, prokomentarisao je početkom juna „Noje Cirher cajtung”:

„Makron i Šolc se ponašaju kao da im je sudbina Ukrajine od sekundarnog značaja. Utisak je možda pogrešan, ali percepcija je takođe realnost. To je posebno tačno u ratu, gdje moral može da napravi veliku razliku. Na ovom nivou , Berlin i Pariz su od sebe napravili nevoljne pomagače Kremlja."

Težak oproštaj od pacifizma

Anglosaksonski mediji, s druge strane, u posljednje vrijeme su ponovo nešto naklonjeniji Šolcu. „S obzirom na njenu istoriju i njenu pacifističku političku istoriju, Njemačka pomaže Ukrajini više nego što su mnogi očekivali", napisao je britanski „Ekonomist".

U Njujork tajmsu, Tomas Fridman se začudio kako je Njemačka „praktično preko noći odbacila svoju skoro 80-godišnju averziju prema sukobima”, enormno povećala izdatke za odbranu i planira da snabdijeva Ukrajinu oružjem.

Hening Hof iz Njemačkog društva za spoljne poslove kaže: „U protekla tri mjeseca u njemačkoj bezbjednosnoj i odbrambenoj politici dogodilo se možda više nego u posljednje tri decenije - uz podršku jasne većine stanovništva."

Međutim, sa stanovišta saveznika, Njemačka je time stigla samo u sadašnjost. „Ali od Njemačke se očekuje više: Naime, da mnogo jasnije nego do sada preuzme liderstvo."

Zajedno sa Francuskom i Italijom? Ukoliko do toga zaista dođe, velika su očekivanja u vezi sa putovanjem Olafa Šolca, Emanuela Makrona i Marija Dragija u Kijev. A da li će biti ispunjena, ostaje da se vidi.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu