EU ne vidi napredak u BiH

Da je 2011. za BiH bila „izgubljena godina“ kada su u pitanju evrointegracije, jednostavno se može zaključiti samo ako se uporede poruke koje su iz Brisela stizale kako krajem prethodne, tako i tokom cijele ove godine. EU je svo vrijeme insistirala na istom: „Kao pitanje prioriteta tražimo formiranje vlade koja će napredovati u svim neophodnim reformama, pogotovo u procesu usklađivanja Ustava BiH sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i usvajanja zakona o cenzusu i državnoj pomoći. Jasno je da će napredak zemlje zavisiti od sposobnosti političara u BiH da pokažu liderstvo i volju za kompromisom“, izjavila je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbjednost EU, Ketrin Ešton poslije Savjeta ministra EU koji su početkom ove godine udarili temlje onome što se u Briselu nazva „sveobuhvatna strategija za BiH“.

U cilju jačanja svog prisustva u zemlji, a zaradi pomoći BiH na njenom evropskom putu, zemlje članice Unije su se već početkom godine dogovorile o imenovanju jednog svog predstavnika na nivou amabasadora, koji će na raspolaganju imati širok spektar instrumenata podrške, kako finasijske, tako i političke, uključujući i moguće sankcije.

Nova strategija, stari problemi

Izbor novog predstavnika EU u BiH trajao je dosta dugo. Brisel je tražio iskusnog političara, visokog profila. Danski diplomata Peter Sorensen, stupio je na dužnost šefa delegacije EU u BiH tek u septembru.

U međuvremenu je došlo do porasta tenzija u zemlji zbog odluke Parlamenta Republike Srpske o raspisivanju referenduma na teritoriji tog entiteta, a povodom odluka visokog predstavnika u BiH. Brisel je taj potez okarakterisao kao „korak u pogrešnom pravcu“ i opet pozvao sve strane da se uključe u konstruktivan dijalog i saradnju zarad opšetg napretka. Dogovor šefice evropske diplomatije, Ketrin Ešton i predsjednika RS, Milorada Dodika, o povlačenju odluke o referendumu i početku strukturalnog dijaloga u EU, viđen je kao važan pozitivan signal:

„Sada više nismo pod pritiskom i prijetnjom referenduma i to je korak u pravcu normalizacije atmosfere u BiH , što predstavlja i mogućnost za fokusiranje na pitanja od životne važnosti za zemlju. Ovaj dogovor pokazuje i da EU ima liderski kapacitet i instrumente da rješava probleme“, izjavio je direktor u Diplomatskoj službi EU, Miroslav Lajičak, po povratku iz poseta Sarajevu i Banja Luci, sredinom maja ove godine.

Pročitajte na sljedećoj stranici: Rješenje nije u Briselu već u samoj BiH

Rješenje nije u Briselu već u samoj BiH

Međutim, da je do dogovora u BiH teško doći, pa čak i kada je u pitanju korišćenje bespovratnih finasijskih sredstava, vidjelo se u septembru, kada je BiH bila na ivici da, zbog nemogućnosti dogovora unutar zemlje oko projekata, izgubi 96 miliona evra iz evropskog fonda pristupne pomoći (IPA).

Već tada u Briselu se mogla čuti rečenica da “BiH mora da stigne do same ivice ambisa, da bi tek onda kompromis bio moguć”. Uz upozorenje da zemlja nastavlja da zaostaje za svojim susjedima na evropskom putu, ocjenjivano je da se radi o „tužnoj godini“, „sigurnoj stagnaciji, a i „mogućoj recesiji“. Potvrda toga stigla je kroz godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku zemalja u procesu evrointegracija. Zaključeno je tako da je BiH ostvarila „malo napretka“ kada su u pitanju politički i ekonomski kriterijumi: „U BiH je nastavljen politički i institucionalni ćorsokak, a to je spriječilo nastavk reformskih procesa neophodnih za približavanje zemlje EU“, izjavio je komesar za proširenje Štefan File u oktobru. Istovremeno, u izvještaju Komisije istaknuto je da je malo napretka viđeno i u oblasti jačanja vladavine prava, da korupcija i dalje ostaje ozbiljan problem u mnogim oblastima, da je politički pritisak na medije nastavljen, a da je nezaposlenost u BiH ostala na visokom nivou.

Poziv na buđenje!

Godina za nama bila je i godina u kojoj su najviši evropski zvaničnici posjetili BiH. Poslije predsjednika Evropske komisije, Žozea Manuela Baroza i šefice evropske diplomatije, Ketrin Ešton, u novembru je u Sarajevu „ozbilje i teške“ poruke povodom situacije u BiH iznio i predsjednik Evropskog parlamenta, Jirži Buzek. U to vrijeme u Evropskom parlemetu u Briselu osnovana je i grupa „Prijatelja BiH“, koja za cilj ima jačanje procesa evrointegracija BiH. Evropski parlamentarci, na čelu sa predstavnicom socijaldemokrata, Eminom Boskurt, kazali su da žele da u kriznim vremenima za EU održe pažnju Brisela i zemalja članica na agendi približavanja BiH zajednici evropskih zemalja. Uz pozive na zajedničke korake u cilju uvođenja BiH u “evropsku eru” u Evropskom parlamentu se moglo čuti i upozorenje da evropski parlamentarci ne mogu umjesto BiH da uđu kroz vrata EU:

“Mi smo spremni da vam pomognemo u ostvarenju vaših evropskih aspiracija. Bićemo uz vas, ali možemo da vam pomognemo onoliko koliko nam vi to dozvolite.. Ne možemo da završimo posao umjesto vas - to jedina stvar koju morate sami da uradite”, izjavio je predsjednik Odbora Evropskog parlamenta za saradnju sa Jugoistočnom Evropom, Edvard Kukan.

Na samom kraju 2011. zemlje članice EU još jednom su pozvale političke lidere u BiH da hitno formiraju vladu na državnom nivou i da se posvete reformama neophodnim za približavanje zemlje EU. Evropski ministri spoljnih poslova zatražili su tako od bosanskohercegovačkih lidera da preuzmu odgovornost i razviju zajedničku viziju budućnosti BiH, a Brisel je još jednom ponovio svoju predanost evropskoj perspektivi BiH i njenom teritorijalnom integritetu, kao suverene i ujedinjene zemlje.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić