Grčka legalizovala istopolni brak

Ovo je prvi put u modernoj grčkoj istoriji da je konzervativna vlada sprovela liberalnu reformu - protiv volje pravoslavne crkve i protiv volje mnogih svojih glasača i poslanika. Nakon veoma strastvene debate, grčki parlament je u četvrtak uveče usvojio prijedlog zakona (15.02.2023) kojim se odborava istopolni brak. Za je glasalo 176 od 300 poslanika. Time je Grčka postala prva zemlja sa pravoslavnom većinom koja je legalizovala homoseksualni brak.

„Grčka je od večeras ponosna što je 16. zemlja Evropske unije koja je usvojila zakone o ravnopravnosti braka. Ovo je prekretnica za ljudska prava", objavio je premijer Kirijakos Micotakis na Iksu poslije glasanja u parlamentu. Organizacija „Porodice duginih boja Grčke" je napisala: „Ovo je dan radosti".

Bio je to zaista istorijski dan za grčku demokratiju. Usvajanjem zakona zemlja čini važan korak u borbi protiv diskriminacije i za društvo koje nikoga ne isključuje. Prije glasanja, ispred parlamenta se okupilo mnogo ljudi, uključujući LGBTQ aktiviste, da bi proslavili ovaj važan dan – a zatim se slavilo cijelu noć. Nakon glasanja mnogima su oči bile vlažne, istovremeno su imali osmijehe na licima i mahali zastavama duginih boja. Dan kasnije u dnevnim novinama Ta Nea pojavila se prva reklama za vjenčanje dvojice muškaraca.

Skrivene suze

U skupštinskoj debati, jedan od posljednjih govornika, glumac Spiros Bibilas iz ljevičarske nacionalističke male partije „Kurs slobode" uspio je da dirne prisutne i gledaoce. „U mladosti sam shvatio da sam drugačiji od drugih ljudi“, rekao je 68-godišnji gej muškarac. „Potajno sam plakao jer sam morao nešto da krijem, stidio sam se toga i nisam mogao ni roditeljima da kažem." Skrivene suze su ga natjerale da se bori da ubuduće druga djeca ne plaču, da budu srećna i da se ne plaše da kažu šta su i ko ih privlači. Zbog toga bi, kako je naglasio Bibilaso, glasao za prijedlog zakona, čak i ako ga treba poboljšati.

Novi zakon ne legalizuje samo homoseksualne brakove. Kada stupi na snagu, takođe će pružiti mogućnosti usvajanja djece za istopolne parove. Ovo ranije nije bilo moguće: U slučajevima kada je partner istopolnog para učestvovao u začeću djeteta, samo je on ili ona ranije imao pravo na roditeljstvo. Na primjer, nebiološkim roditeljima nije bilo dozvoljeno da se izjasne o tome kakav medicinski tretman treba dobijaju njihova djeca. Takođe i ako bi biološki roditelj umro, država je mogla da oduzme djecu drugom roditelju. U slučaju djece rođene od gej parova, ime majke koja je rodila dijete moralo je biti upisano u matičnu knjigu rođenih.

Protest pravoslavne crkve

Međutim, i nakon što reforma stupi na snagu, istopolni parovi – za razliku od heteroseksualnih parova i žena koje nisu u braku – i dalje nemaju pravo na vještačku oplodnju. Takođe im nije dozvoljeno da koriste usluge surogat majke da nose njihovu djecu.

Zakon je donijet protivno željama Grčke pravoslavne crkve i uprkos njenom snažnom protestu. Brak je sveta zajednica između muškarca i žene, navodi crkva u saopštenju. Gej brakovi su „bomba u temeljima porodice" i njihova legalizacija je „grijeh".

Tri desničarske ekstremističke stranke u parlamentu, kao i ultrakonzervativno krilo vladajuće Nove demokratije takođe su se protivili zakonu. Micotakis je od početka znao da će čak i neki od njegovih ministara glasati protiv, pa ih je oslobodio partijskog pritiska. Na kraju, od 158 poslanika Nove demokratije, samo 107 je glasalo za zakon. Dvadeset je glasalo protiv a 31 poslanik je bio uzdržan.

Protivnici reformi

Najistaknutiji protivnik ovog zakona bio je bivši premijer i bivši predsjednik ND Antonis Samaras. Istopolni brakovi nisu ljudsko pravo, grmio je u parlamentu i upozorio svog nasljednika da bude oprezan: „Pretjerano samopouzdanje može da dovede do toga da se vlast odvoji od stvarnosti i društva."

Ali Micotakis nije bio uznemiren. Od početka je bio gotovo siguran da će najmanje četiri opozicione stranke (ljevičarska Siriza, Nova ljevica, Kurs slobode i socijaldemokratski PASOK) glasati za prijedlog zakona.

Micotakisov liberalni profil

Ovim prijedlogom zakona premijer Kirijakos Micotakis je želio da izoštri svoj liberalni profil i pokaže da njegova vlada može ozbiljno da shvati ljudska i građanska prava. Prošle su dvije godine od skandala sa špijuniranjem, a niko nije odgovarao.2022. se ispostavilo da je grčka tajna služba, tada pod kontrolom Micotakisovog nećaka, špijunirala ministre, opozicione političare i novinare.A za nekoliko dana biće godišnjica tragične željezničke nesreće u Tempiju – za šta takođe niko nije odgovarao. Evropski parlament je prošle nedelje čak u rezoluciji izrazio „zabrinutost o trenutnom stanju grčke demokratije”.

Zato je za Micotakisa bilo važno da napravi korak ka ravnopravnosti građana. Micotakis se takođe bori za prevlast u političkom centru i želi da se predstavi kao „pravi naprednjak”.

U Grčkoj je socijalista Andreas Papandreu nekada bio veliki reformator. Početkom osamdesetih godina prošlog vijeka radilo se o ravnopravnosti žena. Tada je njegova prva vlada PASOK-a donijela jedan od najprogresivnijih porodičnih zakona u Evropi – protivno volji konzervativne Nove demokratije i tada mnogo uticajnije Grčke pravoslavne crkve. Tada je čak i abortus bio legalizovan.

LGBTQ zajednica je, s druge strane, morala decenijama da se bori za svoja prava i da čeka da ona budu upisana u zakon. Tek 2015. tadašnja vlada Sirize uvela je registrovana partnerstva za istopolne parove. Doduše, Micotakis je u to vrijeme bio jedan od rijetkih poslanika ND koji je glasao za nacrt zakona ljevičarske vlade.