Iskra je zapalila Rumuniju

„Rumunska vlada očigledno namjerava da se drži odluke koja bi oslobodila krivične odgovornosti stotine funkcionera optuženih za zloupotrebu službenog položaja i to uprkos najvećim protestima od pada komunizma i jakoj međunarodnoj kritici", prenosi Zidojče cajtung. Sporna odluka rumunske socijalističke vlade svodi se na labavljenja zakona o korupciji – može biti optužen samo onaj ko napravi štetu veću od 200.000 leja (oko 44.000 evra). Osim toga, amnestija za oko 2.500 zatvorenika – navodno da bi se rasteretili prepuni zatvori – koristiće i političarima vladajuće stranke koji su zbog raznih marifetluka osuđivani na kazne zatvora manje od pet godina.

Glavni profiter takve regulative je Liviu Dragnea, šef vladajuće Socijaldemokratske partije, i najmoćniji čovjek Rumunije. „Dragnea je optužen zbog zloupotrebe položaja i možda bi, ako bude osuđen, morao i u zatvor jer je prošle godine već osuđen na uslovnu kaznu zbog izbornih manipulacija. Rumunska služba za borbu protiv korupcije DNA je optužila ukupno 1.170 funkcionera, a istražuje se još 2.151 slučaj. Mnogi optuženi bi odlukom vlade izbjegli gonjenje", dodaje minhenski list.

Na ulicama Bukurešta i desetina drugih gradova je, poslije rekordnih protesta u srijedu, i u četvrtak bilo ukupno između 150 i 200 hiljada ljudi. „Sporne odluke socijaldemokratsko-liberalne koalicije bile su tek iskra koja je izazvala eksploziju nagomilane frustracije", piše rumunski pisac Vilijam Totok za berlinski Tagescajtung. „Pravi razlozi što ljudi idu na ulice su odsustvo perspektive, niske zarade, korumpirana politička klasa, naduvani birokratski aparat i cinična klika novokomponovanih oligarha."

List navodi da te probleme godinama ignorišu „neoliberalni rumunski političari, ali i Evropska unija. Radije se gleda u izloge velikih gradova nego iza fasada stambenih blokova ili u bijedu seoskog stanovništva koje dobrim dijelom i dalje koristi poljske toalete, a na tekuću vodu gleda kao na naučnu fantastiku. […] Stotine hiljada ljudi će i narednih dana demonstrirati držeći se za iluziju da je trenutna vlada kriva za njihovu sudbinu. Traženje krivca ima već obrise rituala jer se krive uvijek oni koji su trenutno na vlasti i upravljaju nesocijalnim raspalim sistemom. To je obilježilo 27 godina postkomunističke Rumunije a kraj se ne nazire."

Frankfurter algemajne cajtung prenosi da su Ustavni sud, predsjednik zemlje Klaus Johanis i Evropska komisija za mnoge Rumune posljednja nada. „Za zemlju bi bilo politički i ekonomski fatalno ukoliko se ukinu vladavina prava i podjela vlasti", rekao je za taj list Kristijan Ginea, bivši rumunski ministar za Evropu. Gunter Krihbaum, predsjednik odbora za EU njemačkog Bundestaga, traži da se protiv Rumunije pokrene postupak kojim bi moglo da joj bude oduzeto pravo glasa u Savjetu EU. „Moramo hitno nešto preduzeti jer se u Rumuniji pravna država upravo gazi", rekao je on za frankfurtske novine.

Evropska komisija je oštro kritikovala Bukurešt, a zaprijećeno je i kraćenjem sredstava iz budžeta EU – Rumunija kao jedna od najsiromašnjih članica godišnje odatle dobija šest milijardi evra, dvostruko više nego što uplaćuje.

Bečki Standard podsjeća da je pre svega nedjelju dana u jednom izvještaju Evropska komisija pohvalila napretke u borbi protiv korupciji u Rumuniji. „Sada je Evropskoj uniji jasno pokazan srednji prst. Ali rumunska vlada je napravila račun bez krčmara – građana. Oni su se okupili na najvećim masovnim protestima od pada komunizma i imaju državnog predsjednika Johanisa na svojoj strani. Čak i u vladi nisu svi jedinstveni. Korupcija u Rumuniji nije samo tema evropske politike, već prije svega rumunsko pitanje. Tako ovaj put neće proći namjera vlasti da inscenira dvoboj Bukurešt vs Brisel i da kritiku na račun domaćih elita predstavi kao napad na rumunski patriotizam."

Ministar trgovine Florin Jianu već je podnio ostavku jer se ne slaže sa politikom premijera Sorina Grindeanua i Dragnee, šefa partije koji vuče konce iz pozadine. Jianu je saopštio da odlazi iz vlade kako ne bi kasnije morao da priča djetetu „da mu je otac bio kukavica, da je klimao glavom na stvari sa kojima se ne slaže". Ostavku je podnio i državni sekretar Daniel Sandru, kao i nekoliko lokalnih funkcionera Socijaldemokratske partije. Predsjednik Klaus Johanis podnio je tužbu Ustavnom sudu i očekuje da sudije ponište odluku vlade pre 10. februara, kada sporne odredbe inače stupaju na snagu.