Je li Italija sljedeća Grčka?

Prije samo nekoliko godina finansijski kolaps Italije djelovao je kao gotova stvar. Mamutski dugovi upareni sa glomaznim javnim sektorom prijetili su da povuku treću po veličini ekonomiju evrozone u duboku recesiju, a sa njom i čitavu Evropu. Hor glasova koji najavljuju propast Italije u međuvremenu se stišao, a investitori su na berzama prestali da se klade protiv Italije. No to ne znači da su u Italiji svi odahnuli.

Radni avgust umjesto kolektivnog odmora

Nedavno sam u Rimu naletjela na bivšu komšinicu koja zajedno sa svojim sestrama vodi tradicionalnu porodičnu pekaru i poslastičarnicu na sjeveru grada. Kaže mi da je nedavno bila na kratkom odmoru u Grčkoj, a onda se vratila u Rim da radno provede veći dio ljeta. Prije nekoliko godina su prekinuli decenijsku tradiciju koja je u Rimu bila nešto poput svetinje: naime, ranije su takve poslastičarnice zatvarane tokom čitavog avgusta, odnosno avgust je bio rezervisan za kolektivni godišnji odmor. „Ljudi prosto više nigdje ne ljetuju“, kaže Ćincija, „a uz ekonomsku krizu mi više ne možemo da sebi priuštimo gubitak mušterija. Ne smijemo da zatvorimo ni na nedjelju dana.“ Prošli su i dani kada je moja prijateljica u posebnim prilikama častila mušterije besplatnim kolačima. „Tokom recesije smo morali da radimo naporno kako bismo proširili krug mušterija jer svi veoma pažljivo troše novac. Najčešće odaberu nekoliko specijaliteta, a ostatak spreme kod kuće.“

Kao i mnogi sunarodnici, Ćincija se prilagodila oslabljenoj kupovnoj moći u Italiji, ali je uspjela da pregura vrhunac krize bez otpuštanja radnika. Takođe kao i mnogi drugi Italijani, ta žena pogoršanje ekonomskog ambijenta ne vidi kao nešto privremeno. Besparicu smatra novom italijanskom realnošću.

Rencijev „pakt“

Ne pomaže ni to što statistike bilježe blagi oporavak ekonomije. U prošlom kvartalu je privreda porasla za tri odsto, uglavnom zahvaljujući automobilskoj i mašinskoj industriji, koje su i dalje važni elementi privrede. Premijer Mateo Renci to tumači kao uspjeh politike zapošljavanja svoje vlade u okviru koje su smanjeni nameti na plate, uvedeni jači podsticaji za otvaranje radnih mjesta i poreske olakšice za one koji malo zarađuju. Renci još kaže da je nezaposlenost pala, a da posebno raduje povećanje broja sigurnih, dugoročnih ugovora o radu.

Mnogi stručnjaci su drugačijeg mišljenja i tvrde da se radi o spinu Rencijeve vlade. Naime, veliki broj ljudi je trajno napustio tržište rada zbog čega se više ne vode kao nezaposleni, dok veći broj stalnih ugovora ne znači veći broj zaposlenih – nego da su oni koji su već radili sada dobili neograničene ugovore. Čak se i rast privrede može objasniti faktorima koji nemaju mnogo veze sa politikom Vlade u Rimu – pad cijene nafte, slabiji evro koji pospješuje izvoz, više pozajmica po nižim kamatama zahvaljujući politici Evropske centralne banke,… Svi ti faktori mogu ponovo da se promijene preko noći.

Mladi energični Renci to ne priznaje. Ove sedmice je objavio svoj „pakt sa Italijanima“ koji podrazumijeva odricanje države od 50 milijardi evra poreskog novca u narednih pet godina. Ukida se i omraženi porez na imovinu za prvi stan.

Grčki scenario?

Italijanski javni dug ostaje međutim na neprijatno visokom nivou od oko 130 odsto godišnjeg domaćeg proizvoda. U Evropi je jedino Grčka zadužena više u odnosu na snagu privrede. Renci je retorički podržavao vladu u Atini u zahtjevima da se popusti evropska politika štednje. Ali čak je i italijanski premijer poručio kolegi Aleksisu Ciprasu da prihvati najnoviju ponudu povjerilaca. Renci je itekako svjestan da bi njegova zemlja u slučaju greksita nepovratno ostala bez 40 milijardi evra.

Dok su mnogi Italijani i dalje frustrirani zbog toga što je javni sektor zemlje neefikasan, što su porezi veliki teret i zbog korupcije, ne vjeruju da bi Italija mogla biti sljedeća Grčka. „Jedini rizik je da velike finansijske institucije odluče da napadnu Italiju“, kaže Alfonso Pekoraro Skanio, bivši ministar u vladi Romana Prodija. „To se već desilo prije nekoliko godina, kada su vjerovali da nismo dovoljno jaki. Situacija sada djeluje stabilno jer smo prihvatili neke reforme koje su tražile te finansijske institucije.“

Pekoraro Skanio je zabrinut za Grčku na drugi način – pita se šta ta kriza otkriva o današnjoj Evropi i njenoj budućnosti. „Evropski projekat je bio projekat solidarnosti, zajedničkog rasta i izbjegavanja novih ratova. A sada gledamo neku vrstu ekonomskog rata Njemačke i Grčke“, kaže on. Ali dodaje: „Naravno, mi moramo reći Grcima da moraju da sprovedu reforme.“

Saglasna je i Ćincija. Kada je nedavno bila na jednom grčkom ostrvu, ni u hotelu ni u restoranima nije dobijala fiskalne račune. „Italija ima svoje probleme. Ali Grčkoj će trebati mnogo da uhvati korak sa ostatkom Evrope – čak i sa Italijom.“