Moldavija bi da ojača vojsku
25. april 2015
Moldavija za vojsku izdvaja tek 0,3 odsto državnog budžeta, što jedva da je dovoljno da se vojnici prehrane i opskrbe svakodnevnim potrepštinama. I tih vojnika ima relativno malo, tek nešto više od pet hiljada. Vlast tvrdi da u slučaju potrebe na oružje može da se pozove čak 700.000 Moldavaca, ali kritičari u to sumnjaju. Jasno je da jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja ne može sama u radikalnu modernizaciju oružanih snaga koju najavljuje ministar odbrane Viorel Ćibotaru. On se nada da će zapadni partneri prepoznati interes da načine moldavsku vojsku „efikasnijom“ u ovoj „komplikovanoj geopolitičkoj situaciji“.
Nije teško pročitati da se iza te šifre krije strah od famoznog ukrajinskog scenarija. Borbe u samoj Ukrajini na momente su se približavale moldavskoj granici – Odesa je udaljena samo dvadesetak kilometara. Uz to je Pridnjestrovlje, dio Moldavije istočno od reke Dnjestra, već godinama de facto odcijepljeno od ostatka zemlje i pod kontrolom proruskih snaga. A te snage su mnogo ozbiljnije pripremljene i naoružane iz Moskve. Partije naklonjene Kremlju tijesno su izgubile nedavne izbore i to tek pošto je jedna od njih sporno isključena iz izborne trke.
NATO ili neutralnost?
Zbog svega toga ministar Ćibotaru iz prozapadne vlade ima konkretne prijedloge koji su nedavno iznijeti u Briselu. Bila je to neka vrsta molbe NATO-paktu da pomogne Moldaviji tehničkom podrškom i obukom vojnika. Ministar je još najavio da će do 2018. biti izgrađena vojna baza koja će izgledati moderno, „sasvim drugačije od starih sovjetskih kasarni“. I više od toga – vlast u Kišinjevu smatra da je neophodna politička debata o aktuelnom neutralnom statusu Moldavije, što se tumači kao šlagvort za put prema članstvu u NATO.
No to neće ići tako glatko. Trenutna manjinska vlada premijera Kirila Gaburičija upućena je na podršku Komunističke partije koja neće ni da čuje za nekakvo približavanje zapadnoj vojnoj alijansi. Šef proruskih komunista i bivši predsjednik Vladimir Voronjin zato preti povlačenjem podrške u parlamentu. Tokom svojih mandata (2001-2009) Voronjin je smanjio broj vojnika sa 8.500 na 6.500 i čak predlagao da se vojska potpuno ukine, kako bi se Moskvi signalizirala potpuna neutralnost Moldavije.
Tri vojske
Moldavski politikolog Jon Manole smatra da je saradnja sa NATO jedini način da Moldavija ostane bezbjedna. „To je mala zemlja koja ne može sama da se štiti od spoljnih agresija“, kaže Manole za DW. Problem je, dodaje, prisustvo tri vojske na geografski skučenom prostoru: nacionalne armije, vojske separatista u Pridnjestrovlju i ruskih jedinica koje su smeštene u tom dijelu Moldavije. U takvoj situaciji bi modernizacija vojske bila samo u svrhe eventualne odbrane, smatra Manole.
Drugačije misli bivši ministar odbrane Viktor Gaičijuk. I on je za modernizaciju vojske, ali oštro kritikuje flert sa NATO. „Moldavija mora zadržati neutralnost koju bi garantovale UN, OEBS, SAD, Rusija i EU“, tvrdi on i dodaje: „To bi načinilo Moldaviju popularnijom i na Zapadu i na Istoku, i doprinijelo rješavanju problema Pridnjestrovlja.“ Tako ni Rusija, smatra Gaičijuk, više ne bi imala argumente da drži trupe u toj oblasti.