Novinari u nacionalističkim torovima

Međusobna optuživanja novinara iz Federacije i novinara iz RS-a su sramotna i bacaju ljagu na sve ono što novinari treba da predstavljaju, kaže Dunja Mijatović, predstavnica za slobodu medija pri sjedištu OSCE-a u Beču. Po njoj, među novinarima u BiH nedostaje solidarnosti i oni se, umjesto da se pri radu jednostavno drže profesionalnih kodeksa, stavljaju u određene grupe, odnosno, kako kaže, nacionalističke torove.

"Što mislim da je nešto čega bi svi mi trebali da se itekako pazimo, s obzirom na sve ono što nam se dešavalo sa medijima i što su novinari, odnosno oni koji su sebe nazivali novinarima, napravili ne samo u BiH, nego u bivšoj Jugoslaviji 90-tih. Mislim da onaj ko se okrene tome treba da se prisjeti tih dešavanja i da se okrene profesionalnom novinarstvu. Međutim, mislim da i trenutno imamo problem da mnogi ljudi koji su uključeni u ovakve stvari ne mogu sebe zapravo nazvati novinarima", smatra Mijatović.

Zakoni postoje, ali nema političke volje

BiH je, dodaje ona, u zadnjih nekoliko godina uspjela da dostigne zavidan pravni i regulatorni okvir za rad medija, on je, u poređenju sa drugim zemljama regiona, na najvišem nivou, na osnovu čega bi se, barem teoretski, mogao zavesti red u trenutnoj situaciji. U BiH postoje institucije koje se ovim problemima mogu baviti, kaže Dunja Mijatović.

"Međutim, izgleda da je problem u tome što nema političke volje da se na tome poradi. Ali ona ne nedostaje samo u medijima nego u svim ostalim segmentima društva, pa se tako oslikava i na medije. Ja sam veliki protivnik onih koji govore da su mediji krivi za sve, da su mediji ti koji kreiraju probleme u društvu, to nije tačno. Pri ovakvim dešavanjima, mediji moraju iza sebe imati političke moćnike kojima je u interesu da se takve stvari dešavaju. Jer isto tako i ono što se dešavalo u 90-tim nije moglo biti samo krivica novinara. Ali je izgleda najlakše samo se okrenuti, uprjeti prstom i reći `to su novinari sve krivi`", smatra predstavnica OSCE-a za slobodu medija.

Na sljedećoj stranici: Vulgarnost jezika u medijima

Vezano za aktuelna obostrana optuživanja medija iz Federacije i RS-a – medijima u RS-u se prebacuje da su "režimski", medijima u Federaciji da nad javnim ličnostima vrše "medijski teror" – Mijatović kaže da profesionalnosti nedostaje na obje strane.

Prostota i vulgarnost jezika u javnosti

"Postoji nešto što se zove vulgaran i nepristojan jezik, postoji takođe nešto što se naziva govorom mržnje. Sa druge strane, neko ko je odabrao da bude javna ličnost, neko ko je odabrao da bude političar; te osobe isto tako moraju znati da sve što rade i sve što ima implikacija na javni interes, mora jednostavno da ima kontrolu. A jedina kontrola su upravo mediji i novinari".

Što se tiče javnih servisa u BiH, kaže Mijatović, njiihov najveći nedostatak jesu njihovi upravni odbori. "Mislim da upravni odbori javnih servisa ne rade svoj posao. Jer kod nas upravni odbori figuriraju kao tijela u kojima gledamo samo da se ispuni nacionalna kvota, da su svi zastupljeni, a da li ti ljudi mogu da rade svoj posao, da li ti ljudi imaju hrabrosti da se upuste u nešto što se zove stvarno upravljanje javnim servisima – ja nisam sigurna! Pola zakona o javnom servisu i sistemu informisanja nije implementirano. Ko ga treba implementirati? Upravo ljudi koji sjede u javnom servisu. Građani plaćaju taksu da bi se to implementiralo. Oni ljudi koji su u menadžmentu i koji rade na tim stvarima moraju obezbjediti novinarima da nesmetano rade svoj posao, a ne da se preko ekrana i u eteru obračunavaju sa svojim neistomišljenicima".

Nema političke volje

Istovremeno, evidentan je i nedostatak političke volje da se uspostavi kvalitetan javni servis, o čemu najbolje govori primjer BHT1, koja bi trebala biti lider kaže Mijatović, ali se izbor dva člana odbora ove kuće blokira upravo u Parlamentu BiH. "Sve ovo što se dešava oslikava naše društvo, a mediji su samo jedan njegov segment".

Sve, dakle, ukazuje na to da unutar javnih servisa ne postoji nikakva kontrola, te da pojedini novinari, bez da ih bilo ko poziva na odgovornost, mogu kršiti novinarske kodekse, a da je politici često u interesu da se upravo takve stvari dešavaju. "Političarima bi međutim najbolje bilo da shvate da je dugoročno i za njih bolje da imaju kvalitetne i nezavisne medije i javne servise, pogotovu ukoliko pred očima imaju `evropski put BiH` o kojem tako često govore."

U svakom slučaju, kaže Mijatović, vrijeme je da se nešto pokrene u drugom pravcu, da i građani i političari shvate značaj kvalitetnih i nezavisnih medija za jedno demokratsko društvo, jer je BiH od strane Evropske Unije, koja itekako gleda način na koji se mediji ponašaju u našoj zemlji, ponovo viđena u jako ružnom svjetlu. Što će u procesu pristupa BiH Evropskoj Uniji igrati značajnu ulogu.

Autor: Emir Numanović

Odg. ur.: Z. Arbutina