Podijeljeni Katalonci

„Svaki put kad otvore usta, izgubimo neko pravo." Penzioneru Alfredu Pratu je bilo važno da ovu rečenicu prvo kaže na katalonskom, a onda je prevede na španski jezik. „One koji se bore za Kataloniju sada već trpaju u zatvor. To više nije vladavina prava." On je ljut na špansku centralnu vladu, „kupolu", kako je ovdje zovu. Zato redovno prisustvuje protestima pred Palatom pravde u Barseloni. Uvijek sa suprugom, katalonskom zastavom i odjeven u majicu sa natpisom „DA za referendum!"

On je jedan od oko 2.000 demonstranata koji su se okupili ispred Palate pravde u Barseloni na protestu za nezavisnost – Independencia. Prošlog četvrtka je bilo čak 40.000 ljudi. To više nije ljuta gomila: majka pleše sa bebom u rukama, mladići formiraju lanac i pjevajući se probijaju kroz gomilu. Alfred i njegova supruga se ruku pod ruku njišu u ritmu muzike. Jedan bend svira popularne klasične pop pjesme. Raspoloženje je opušteno i veselo.

To se mijenja kada se na stepenicama Palate pravde pojavljuju dva službenika Guardia Civil, vojne policije u Španiji: gomila počinje da negoduje i zviždi, bend prekida svirku i daje takt masi koja skandira: Demokratija i sloboda. Policija je prošle srijede pretresala kancelarije regionalne vlade u Kataloniji, uhapsila četrnaest vladinih zvaničnika. Jedan demonstrant drži transparent na kojem piše: „Gospodine Rahoj, da li to već nazivamo diktaturom ili još ne?"

U Barseloni nije lako naći drugu stranu – protivnike nezavisnosti. „Mi smo ćutljiva većina", kaže Borha G. U odelu i sa ozbiljnim naočarima, on djeluje starije nego što jeste sa svojih 26 godina. Ovaj mladi advokat ne želi da kaže svoje puno prezime i želi da se sretnemo dalje od prepunih kafića. Zašto? „Oprezan sam, poslednjih dana ljudi su malo napaljeni", kaže on, misleći pri tom na zagovornike nezavisnosti. Ne želi da ih provocira. U jednoj uličici rezervisanoj za pješake, sjeda na klupu ispred prodavnice naočara, i priča.

Borha je rođen u Madridu. U Barseloni živi od svoje četvrte godine. Njegova djevojka je prava Katalonka. Ona želi nezavisnost – on ne. „Ljubav je jača od politike", kaže on. Ali, ostatak Katalonije mu djeluje veoma podijeljeno. Između španske centralne vlade i katalonske regionalne vlade vodi se politički rat, kaže on.

Protiv koga se borite?

„Tiha represija" prema Kataloniji koja je postojala poslednjih godina od intervencije vojne policije se pretvorila u „otvorenu represiju". „Konfiskovali su glasačke kutije i listiće, pa se čovjek pita: Protiv koga se ovdje bori? Protiv ljudi koji žele da glasaju, protiv glasačkih listića i kutija? Normalno bi bilo da se bore protiv terorizma, a ne protiv ljudi koji žele da glasaju."

Borha je za legalni referendumu, a ne ovaj što predstoji, kojeg je Ustavni sud proglasio nevažećim. Ali – on bi ipak glasao sa „ne". „Ne vidim Španiju bez Katalonije, jednostavno zato što sve posmatram kao svoju zemlju: od Galicije do Katalonije, od Andaluzije do Kastilije."

Prema poslednjim anketama, 44 odsto Katalonaca je za to da se njihov region odvoji od Španije. Borha može da razume bijes onih koji se žale na visoke poreze koje Katalonija mora da plaća Madridu. „U pravu su. Katalonija ne dobija dovoljno novca iz Madrida, u poređenju sa onim što se proizvede u Kataloniji. I sam se osjećam nepravedno tretiranim." Ali, to ne utiče na njegov izbor.

„Španija je napala katalonsku kulturu"

Alfred Nogueres je oduvijek bio zainteresovan za politiku. Roditelji i bake i djedovi su strastveni pobornici nezavisnosti, kao i on sada. Sa svojim krugom prijatelja godinama je bio na demonstracijama za nezavisnost. Želi nezavisnu Kataloniju „da bi bila ekonomski uspješnija". Madrid to koči i ​​sprečava, kaže. Studentima treba bolja podrška, infrastruktura mora da se poboljša, da se sredi aerodrom u Barseloni.

Katalonska kultura za njega igra važnu ulogu. „Španija je napala katalonsku kulturu. Stalno pokušavaju da izbace katalonski jezik iz osnovne škole.! Njegov jezik je kultivisan, izbor riječi prefinjen, kao da svakodnevno vodi rasprave na tu temu. Može li da zamisli svoju budućnost u politici? „Da, možda, ali ne još." Za sada nastavlja da radi u banci.

Borha, mladi advokat, taman ustaje sa klupe kada se oglašava vlasnik prodavnice naočara koji je stajao na vratima poslednjih minuta razgovora: „Ja bih vam savjetovao da potražite i drugačije mišljenje! Rado ću vam dati intervju!"

„Vidite? Na to sam mislio. Makar nije nas prekinuo", kaže Borha odlazeći.