Propuštena šansa Hašima Tačija
11. maj 2019
Kosovski predsjednik Hašim Tači nije želio prisustvovati nedavno održanoj Godišnjoj skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Sarajevu u znak protesta zbog „rigoroznih" mjera koje BiH primjenjuje prema Kosovu. U obrazloženju je naveo da su bilateralne veze BiH i Kosova „na najnižem mogućem nivou", da BiH ne priznaje nezavisnost Kosova, da „diskriminira" Kosovare viznim režimom i da se prema Kosovu ponaša „antievropski, okrutnije i od Srbije". Kritičari potvrđuju da neriješeni odnosi ugrožavaju slobodan protok ljudi i roba, što pogađa privrednike BiH i Kosova koji trpe milionske štete, ali i obične ljude sa rodbinskim vezama u obje države, uglavnom Albance i Bošnjake. Prema podacima Zajednice Albanaca u BiH, u ovoj zemlji živi oko 22.000 Albanaca većinom kosovskog porijekla.
Predsjednik ove Zajednice Muharem Zejnullahu podsjeća da je BiH uvela vize za građane Kosova 2004. godine, kada su Kosovari imali pasoše Kosovske misije Ujedinjenih naroda (UNMIK). Kosovari su u BiH tada mogli putovati svojim vozilima, priznata su bila sva dokumenta, lične karte, rodni listovi... Sve se promijenilo 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, kaže Muharem Zejnullahu. „BiH od tada primenjuje najstrašniji i najrigorozniji režim prema Kosovu. Ne priznaje niti jedan papir koji izdaje Republika Kosovo. Ne priznaje ni rodne listove. Ima ljudi koji su za vrijeme rata izbjegli iz Sarajeva na Kosovo, ali njihova djeca, jer su rođena na Kosovu i imaju kosovske papire, danas ne mogu doći u BiH bez problema, ne mogu dobiti državljanstvo BiH", kaže Zejnullahu.
Patnje običnih ljudi
„Dešava se da ljudi iz BiH umru na Kosovu, gdje porodica dobije smrtni list, ali tijelo pokojnika ne može biti vraćeno u BiH jer Granična policija BiH ne priznaje kosovske papire, pa ni smrtni list. Imamo slučajeve mladih koji žele stupiti u brak. Mladić sa Kosova hoće da se oženi djevojkom iz Mostara, ali tu vezu ne mogu ozakoniti jer u BiH ne priznaju nijedan kosovski papir. To je uskraćivanje ljudskih prava. Da ne spominjem probleme oko povezivanja radnog staža", kaže Zejnullahu.
On napominje da takve mjere prema Kosovu ne provodi ni Srbija. „Odnosi Srbije i Kosova regulisani su sporazumom Prištine i Beograda koji omogućava slobodan protok ljudi i roba. U Srbiji priznaju kosovske dokumente. Kosovari svojim automobilima putuju u Srbiju, ali ne mogu u BiH. A onda stižu prigovori kad Kosovo uvede carine. Prištinu optužuju da radi protiv CEFTA-e, da sprečava slobodno kretanje ljudi i roba... Šta onda radi BiH? Jasno mi je da zbog politike RS-a BiH još nije priznala nezavisnost Kosova, ali zašto ne priznaje rodni list, smrtni list, bilo koji dokument", pita Zejnullahu.
Građani BiH i Kosova žrtve su neodgovorne politike, tvrde analitičari iz BiH, ne odobravajući potez kosovskog predsjednika Hašima Tačija. Tačijeva odluka da ne dođe u Sarajevo na skupštinu EBRD-a s jedne strane jeste utemeljena, ali je i „populistička i tipično balkanska" kaže za Deutsche Welle novinar Dnevnog Avaza Sead Numanović. On smatra da su za aktuelne odnose BiH i Kosova odgovorni političari iz Republike Srpske, koji sprečavaju normalizaciju odnosa Sarajeva i Prištine.
„Apsurdne" mjere loše politike
„Bosanski Srbi se i u ovom slučaju ponašaju kao 'veći katolici od Pape'. Srbija ima bitno 'blaži' odnos prema Kosovu, nego BiH. Odnos BiH prema Kosovu je rigidan, retrogradan i duboko pogrešan. Njime se ne pomaže nikome. Ni BiH, ni Srbiji, niti Kosovu", kaže Numanović. Napominje da su i kosovske carine „apsurdne". „I onda su tarife na robu iz BiH 'ispravne'? Kosovo je time na najbolji način pokazalo svu apsurdnost ukupne situacije. BiH je u nenadokandivom stalnom gubitku, Kosovari su uskraćeni za proizvode koje su decenijama koristili, kojima su vjerovali i koji nisu bili skupi. Sada neko treći koristi tu priliku. I mi nikako da izađemo iz začaranog kruga 'Apsurdistana'. Samo dodajemo nove elemente ovoj suludoj slagalici", zaključuje Numanović.
Kritičari tvrde da je predsjednik Kosova Hašim Tači propustio priliku da učešćem na eminentnom sarajevskom skupu u organizaciji EBRD-a afirmiše Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu, čineći time direktnu uslugu srpskim nacionalistima s obje strane Drine – Aleksandru Vučiću koji bi, da se on pita, isključio Kosovo iz svih internacionalnih tokova, i Miloradu Dodiku koji koristi svaku priliku kako bi omalovažio BiH i Sarajevo kao ekonomsko-politički centar države.
Šta je Tači dobio bojktom EBRD-a?
Za novinara BH radija 1 Amira Sužnja, nedolazak Hašima Tačija u Sarajevo je potvrda „nedostatka političke zrelosti i takta". „Posebno je to čudno u vremenu kad Kosovo nastoji ojačati svoj kredibilitet na međunarodnom planu i kad su ovakvi skupovi prilika za promovisanje političkih stavova na regionalnoj osnovi. S druge strane, Tačiju bi trebalo biti jasno da ovakva vrsta političkog pritiska na BiH nema nikakvog smisla zbog nepopustljivih političkih stavova iz RS-a. BiH ne može priznati nezavisnost Kosova jer RS ima mnogo tvrđi stav o kosovskom statusu nego Vlada Srbije, i to na štetu BiH. Tači ništa nije dobio bojkotom skupštine EBRD-a, niti je mogao očekivati neke političke benefite za međunarodni status Kosova, a izgubio je vrlo zgodnu priliku, ne samo da promoviše kosovske političke i ekonomske interese na tako značajnom skupu, nego i da predstavlja Kosovo u ulozi predsjednika jedne suverene i nezavisne zemlje", kaže Sužanj za Deutsche Welle.
Muharem Zejnullahu ističe da niko ne vrši pritisak na BiH da prizna Kosovo, ali da on kao građanin BiH i predstavnik Zajednice Albanaca u ovoj zemlji očekuje da se poštuju ranije donesene odluke i zaključci nadležnih institucija. „Među njima je i zaključak prethodnog saziva Predsjedništva BiH da će dogovor Prištine i Beograda biti prihvatljiv za BiH. Ne vršimo pritisak da BiH prizna Kosovo, ali neka se ljudima omogući barem normalna komunikacija. I preostalih pet članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo, priznaju kosovske putne dokumente", kaže Zejnullahu.