1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

Runda koju je Gruevski izgubio

Nemanja Rujević/ Mehmed Smajić8. juni 2016

Nakon povlačenja amnestije, štampa na njemačkom se pita da li će makedonski režim i dalje pokušavati da podriva rad Specijalnog tužilaštva. Povlačenje amnestije tumači se kao etapni poraz Nikole Gruevskog.

https://p.dw.com/p/1J2TY
Foto: Getty Images/AFP/R. Atanasovski

Njemačka štampa donosi izvještaje iz Skoplja gdje je makedonski predsjednik Đorđe Ivanov u ponedjeljak uveče ipak popustio i povukao amnestiju za 56 vodećih političara i visokih državnih činovnika. Oni su obuhvaćeni istragom Specijalnog tužilaštva zbog raznih zloupotreba i prisluškivanja opozicionara, novinara i građana. „Od amnestije su prevashodno profitirali političari i simpatizeri vladajuće stranke VMRO. Protiv svoje volje je od krivičnog gonjenja trebalo da bude izuzet i vođa opozicionih socijaldemokrata Zoran Zajev, koji je u februaru prošle godine objavio da je u Makedoniji godinama sistematski i ilegalno prisluškivano nekih 20.000 ljudi“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

List navodi da je evropski komesar za proširenje Johanes Han pozdravio povlačenje amnestije i rekao da se sada ponovo može krenuti „putem prava“. Austrijanac je prošle godine posredovao u postizanju kompromisa vlasti i opozicije poznatog kao Dogovor iz Pržina. Nakon toga je formirano Specijalno tužilaštvo, a predviđeni su novi izbori pod fer uslovima. Međutim, od tada je malo urađeno: ne samo da je predsjednik Ivanov svojom preventivnom amnestijom blokirao rad Tužilaštva, već ni birački spiskovi nisu očišćeni od nepostojećih i umrlih glasača. Zato su sve stranke osim vladajuće VMRO (zvanično bivšeg premijera) Nikole Gruevskog odbile da učestvuju na izborima koji su bili planirani za 5. jun. Pod pritiskom Brisela, Gruevski je izbore konačno otkazao, a novi termin još nije dogovoren.

„Od kada je Ivanov 12. aprila proglasio amnestiju u glavnom gradu Skoplju su skoro svake večeri demonstrirale hiljade ljudi“, piše Frankfurter algemajne. „Protestni pokret je u ponedjeljak najavio da će se demonstracije nastaviti. Dao je rok do 18. juna za ispunjavanje uslova među kojima su uspostavljanje Specijalnog suda koji bi vodio predmete Specijalnog tužilaštva, kao i formiranje prelazne vlade koja bi organizovala slobodne izbore“, dodaje list.

Mazedonien Anti-Regierungsproteste in Skopje
Demonstracije u SkopljuFoto: DW/P. Stojanovski

O istoj temi bečki dnevnik Standard piše da je povlačenje amnestije rezultat pritiska EU na Ivanova. „Potez Ivanova je prije svega poraz bivšeg premijera Gruevskog koji vodi vladajuću nacionalno-konzervativnu VMRO-DPMNE. Gruevski doduše više nije premijer, ali ostaje upravljač iz pozadine. I on sam je profitirao od amnestije jer protiv njega teče istraga po pet tačaka. Radi se o zloupotrebi funkcije, izbornoj krađi i korupcionaškim praksama prethodne vlade u kojoj su bili VMRO-DPMNE i albanska partija DUI“, piše list.

U tekstu se dodaje da će „odlučujuće biti da li će VMRO-DPMNE i dalje pokušavati da podriva rad Specijalnog tužilaštva. Ustavni sud, koji stoji pod uticajem vladajuće partije, trebalo bi da u toku mjeseca odluči da li je postojanje Specijalnog tužilaštva u skladu sa Ustavom.“

Članak je Makedoniji danas posvetio i marksistički list Junge velt: „Makedonska vlada je u defanzivi. Povlačenje amnestije za 56 osumnjičenih kao i odlaganje izbora isprva planiranih za 5. jun pokazuju da su Gruevski i Ivanov pod pritiskom. Tome je doprinio i protestni pokret – inače na Zapadu jedva primijećen – koji svakodnevno mobiliše hiljade ljudi širom zemlje“, piše berlinski list i dodaje:

„Evropskoj uniji i prije svega Njemačkoj stalo je da u Makedoniji vlada stabilnost. Zato je u utorak u Skoplje otišao Johanes Hajndl. Njemački ambasador u Beču zadužen za Zapadni Balkan djelimično je učio škole i u SAD. Diplomata koji će pojasniti predstavnicima četiri najveće partije šta Zapad od njih očekuje.“

Screenshot Express Bosnien/Herzegowina Bonnerin schmorte in Abschiebezelle
Screenshot teksta iz kelnskog Expresa o Inge VogelFoto: Express

Prisilni povratak iz Sarajeva

"Zamislite da vas na pasoškoj kontroli na aerodromu zemlje u koju ste otišli na odmor odvedu uniformisana lica i da nekoliko sati kasnije budete vraćeni kući, a da pri tome vaš bračni partner i prijatelji o tome ništa ne znaju. I to još u stranoj zemlji". Ovako Alexander Kuffner počinje priču u kelnskom Expresu o Inge Vogel koja je sa mužem Helmutom mjesecima radovala putovanju Balkanom koje je trebalo početi u Sarajevu.

„U Sarajevu sam bila zadnja na pasoškoj kontroli. Policajac je još jednom želio pogledati njenu ličnu kartu“, kaže Inge Vogel. Policajac joj je nakon toga rekao da je ona ukradena. Ova penzionerka se sjetila da joj je lična karta u februaru zaista bila ukradena, ali da je nakon što je slučaj prijavila policiji, ipak pronađena. „Mislila sam da je time stvar bila gotova“, smatrala je Vogelova. Na sarajevskom aerodromu su je dva policajca odvela u ćeliju, kaže penzionerka iz Bonna i dodaje da ni jedan od policajaca nije govorio engleski jezik. Nekoliko sati kasnije se pojavio policajac koji je loše govorio engleski i kojeg je ona pitala: „koliko će još dugo čekati“, na šta je dobila lapidaran odgovor: „to ide brzo, dva do tri dana“.

„Ipak, sve se odvilo daleko brže. Inge Vogel je nekoliko sati kasnije sjedila u avionu za München jer je prisilno vraćena iz Sarajeva. Iz Münchena je avionom došla u Köln, a tek uveče se javila mužu i ispričala cijeli slučaj. Do tada to nije uradila jer nije napamet znala broj njegovog mobilnog telefona. Inge Vogel je još iste večeri rezervisala novu avionsku kartu i već narednog jutra ponovo bila u Sarajevu. Ovaj put je s pasošem bez problema prošla kontrolu i u hotelu se susrela za zabrinutim mužem. „Nakon toga je uslijedio veoma lijep odmor. Tek nakon povratka u Bonn je saznala zašto se njena lična karta još uvijek vodi kao da je ukradena“.