Srbija: Za vlast stvari idu u željenom pravcu
5. juni 2020
Nakon (ne)uspješnog štrajka glađu lidera Dveri Boška Obradovića, opozicija u Srbiji praktično se povukla u ilegalu. Sam Boško Obradović naveo je kako je mnogo toga naučio tokom štrajka, istovremeno poslao nekoliko pomirljivih poruka i naglasio da više neće provoditi solo akcije, i da će se ubuduće protiv vlasti boriti nenasilnim i mirnim metodama.
Istovremeno i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić se pohvalio medijima kako već dva mjeseca ne komentariše opoziciju.
Postoji dio opozicije koji želi na izbore i stoga već prikupljaju potpise, ali bojkotaška opozicija, oličena prije svega u Savezu za Srbiju (SZS) je, reklo bi se, obustavila skoro sve aktivnosti – ukoliko se ne računa ipak skromni domet angažmana na društvenim mrežama. Da li je riječ o tome da pametniji popušta ili opozicija smišlja nove metode borbe, tek o nekim stvarima se više ne govori.
Stiče se utisak da su i vlast i opozicija shvatili da su neke stvari možda otišle predaleko i da je potencijal za nasilje preveliki. Ili je prosto svaka strana razumjela domete svoje (ne)moći? Sintagma „aktivni bojkot“, kao neka vrsta mantre opozicije koja je za bojkot izbora, uglavnom je preko noći nestala sa javne scene i iz javnog govora.
Stranke se okreću sebi
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar za DW ističe da je u opoziciji očito došlo do neke vrste preispitivanja i da su pojedine stranke koje su za bojkot izbora počele da razmišljaju i o sopstvenim interesima.
„Taj blok više nije toliko jedinstven koliko je bio početkom marta. Čini se da političke stranke opozicije sada pokušavaju da naprave neke aranžmane koji bi bili održivi nakon ovih izbora. Svjesni su da predstojeći izbori ne donose političke promjene. S druge strane, vidjelo se da ta jedna emotivna i tenzična kampanja nikome ne odgovara i da birači žele političku stabilnost“, ocjenjuje Klačar.
Aktivan bojkot nema alternativu
Aktivan bojkot više niko iz opozicije ne pominje. Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra međutim da „ne postoji drugi bojkot osim aktivnog“.
„Ako se ide na bojkot podrazumijeva se da se tokom izborne kampanje radi na što manjoj izlaznosti građana, osporavanju legitimiteta izbora i konačno, priprema se teren za ozbiljne proteste poslije izbora. Dakle, bojkot može ili da bude aktivan ili ga nema. Ovo što sada imamo, svelo se na neučestvovanje na izborima, a ne na bojkot“, smatra Anđelković.
Bojkot ima smisla samo ako se spremaju mjere poslije bojkota, nastavlja Anđelković i dodaje: „To su, recimo, protesti ili bilo šta drugo što otežava funkcionisanje parlamenta. Ali, tako nešto nije moguće započeti nakon izbora, tako nešto se otpočinje tokom izbora. Stoga je zaista pitanje šta stoji iza ove neaktivnosti opozicije: da li je u pitanju nesloga među liderima opozicionog bloka ili se radi o nedostatku ideja? Ali svakako nijedan bojkot nije uspio ako se djeluje poslije izbora“, naglašava Anđelković.
SNS u pozitivnoj kampanji?
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučič je inače već naglasio kako se protekla dva mjeseca ne bavi komentarisanjem opozicije. Bojan Klačar takođe primjećuje da je i Srpska napredna stranka (SNS) krenula putem pozitivne kampanje, i da se njihova kampanja takođe razlikuje od one koju smo imali u martu mjesecu.
„Ono što je loša vijest za opoziciju jeste da se ta tenzičnost preselila unutar opozicionih redova i ti sukobi se sada odvijaju među opozicionim strankama“, kaže Klačar.
Zbunjena opozicija
Dragomir Anđelković ne misli da su obje strane shvatile da su stvari otišle predaleko, jer bez obzira na sve tenzije koje smo imali, stvari ipak nisu otišle u tom pravcu koliko god to nekada djelovalo napeto:
„Mislim da su prije svega u opozicionim krugovima zbunjeni i da ne znaju do kraja šta da rade, ili lideri imaju različite koncepte. Vlast je s druge strane sigurna da stvari idu u željenom pravcu, da će imati dobru izlaznost, sada već značajan broj partija učestvuje na izborima, i konačno ona će na tim izborima ponovo pobijediti. Tako da je njima i nepotrebna dodatna polarizacija", ističe Anđelković.
Skromni bojkot
Izvršni direktor CeSID-a smatra da aktivnog bojkota kampanje zapravo i neće biti. „Izvjesno da je taj dio bojkot opozicije odlučio da svoju kampanju svede na jednu minimalnu mjeru. Ne znamo samo da li je to neka strateška ideja ili prosto posljedica nedostatka resursa. Postojaće određena bojkot-kampanja, koja će biti prije svega okrenuta onima koji su bili dio raznih protesta i od samog početka su bili za ideju bojkota. Možda ćemo imati neke aktivnosti tokom dana izbora, ali čini mi se da to neće imati neki preveliki intenzitet“, ocjenjuje Klačar.
Postoji i dio opozicije koji izlazi na izbore, i o tome Klačar kaže da je njihov cilj ne samo prelazak cenzusa, već i da povećaju prepoznatljivost svojih stranaka u biračkom tijelu Srbije. „Najveći broj tih stranaka nije prepoznatljiv u mjeri u kojoj bi mogli da budu, a ovo je za njih idealna prilika da povećaju svoju vidljivost“, napominje Klačar.
Šta je dakle ideja bojkot opozicije do početka izbora? Dragomir Anđelković misli da u to nisu sigurni ni sami lideri tog opozicionog bloka: „Koliko ja poznajem istoriju parlamentarizma i bojkota u našem regionu, ali i u Evropi, nije bilo slučajeva da se neko opredijeli za bojkot pa da ništa ne radi. Ako nešto smišljaju onda to mora da bude neki jako lukav plan ili ozbiljna inovacija, ali plašim se da oni više ne znaju šta da rade“, zaključuje Anđelković.