Ukrajina – umorna od rata, ali ne i demoralisana

Za mnoge ljude u Ukrajini,  godina je počela onako kako su mnogi očekivali cijele zime:  ponovo vazdušni udari Rusa, ponovo rakete i dronovi na infrastrukturu i naselja.  Ono što je novo je žestina pojedinačnih talasa napada:  sa više raketa i više dronova, Rusija želi da savlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Agencija UN-a za hitnu pomoć OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) u Ukrajini izvještava da su napadi vojske Kremlja ostavili  „stotine hiljada ljudi bez struje i vode".  I to u vrijeme kada bi „prema prognozama temperature u narednim danima mogle pasti do minus 20 stepeni Celzijusa".

Napadi Rusije takođe ciljaju na moral Ukrajinaca, njihovu volju da pružaju otpor. Ali, neposredno pred drugu godišnjicu rata, Ukrajinci su se očigledno pripremili za to. Stalno ima izvještaja da uprkos zavijanju sirena za uzbunu, ljudi više ne jure u ​​duboke tunele kijevskog metroa. Umjesto toga, čuče u svojim hodnicima bez prozora, podalje od spoljnih zidova, što bi trebalo da pruži određenu zaštitu.

Anketa: 58 odsto želi da nastavi borbu i bez Zapada

Anketa renomiranog kijevskog instituta za istraživanje javnog mnijenja KIIS (Kyiv International Institute of Sociology) takođe pokazuje da su se Ukrajinci psihički pripremili za rat: 58 odsto anketiranih kaže da kontranapadi moraju da se nastave poslije zime,  čak i ako ne bude pomoći više od 50 nacija predvođenih SAD.

„Istovremeno, svaki treći ispitanik (32 odsto) smatra da je bolje prekinuti neprijateljstva pod uslovom da se dobiju ozbiljne bezbjednosne garancije sa Zapada, čak i ako bi se oslobađanje okupiranih teritorija odložilo na neodređeno vrijeme“, piše KIIS.

U prethodnoj anketi ovog instituta, 80 odsto Ukrajinaca je odbacilo trajno odricanje od ukrajinske teritorije. I to u situaciji u kojoj su vojnici na frontu mjesecima morali da racionalizuju municiju, posebno artiljerijske granate – jer su  isporuke od strane zapadnih zemalja bile mnogo manje od obećanih.  Ali, poraz od ruskog agresora očigledno nije opcija za ogromnu većinu u zemlji.

Oleh (38), koji skoro dvije godine služi kao sanitetlija u vojsci, i kao i većina vojnika hoće da ga citiraju bez prezimena, u intervjuu za DW kaže: „Smanjenje zapadne pomoći je potpuno prirodno i očekivano“. Biće ovo „dug rat“. Ukrajina treba da proizvodi mnogo više municije i oružja u svojoj zemlji, rekao je vojnik.

Protesti – više pomoći za front

U Kijevu se često održavaju demonstracije. U decembru, dok se unutra raspravljalo o budžetu za 2024., nekoliko desetina ljudi su ispred zgrade gradske uprave skandirali: „Novac za vojsku!“

Demonstranti su zahtijevali da se odustane od infrastrukturnih projekata u gradu i da se novac upotrijebi za vojnike na frontu. Među njima je bio i Ilja, koji je kritikovao politički spor u prijestonici. „Lokalne vlasti ne vode rat. Bave se politikom“, rekao je 26-godišnjak u intervjuu za DW.

Na jednom drugom protestu, porodice vojnika pozvale su na demobilizaciju onih koji služe više od godinu dana. „Moj muž je otišao u vojsku na početku velike invazije“, rekla je za DW 18-godišnja Alina Straško. Kao i mnogi dobrovoljci, mislio je da će poslije nekog vremena stići zamjena. Ali, on se bori već skoro dvije godine. „Odsustvo i dolazak kući nije dovoljno da se oporave od svega što su doživjeli na frontu“, kaže Alina.

Nova mobilizacija – poziv na zamenu boraca na prvoj liniji

Predsjednik Volodimir Zelenski nedavno je pozvao na mobilizaciju 500.000 novih vojnika. U ukrajinskom parlamentu postoji nacrt zakona kojim bi mobilizacija trebalo drugačije da se reguliše. Poslanici polaze od toga da neće biti izvlačenja jedne vrste lutrije, niti da će biti pozivane žene. Mnoge žene se bore dobrovoljno. Međutim, broj žena dobrovoljaca je sve manji.

Veliki pritisak se vrši na Zelenskog da rastereti posebno dugogodišnje borce. To primjećuje Vasilina Duman, koja, kao i mnogi drugi, prikuplja donacije za jedinice na frontu – još od 2014. od ruskog pokušaja da osvoji Donbas. Te grupe pomagača često na front donose toplu odjeću, hranu, pa čak i dronove kupljene od donacija.

„Ljudi koji se bore dvije godine zaslužuju da budu demobilisani“, kaže 37-godišnja žena u intervjuu za DW. „Moraju da znaju da će užasnim uslovima u kojima žive, jednog dana doći kraj“.

Rusija: „Izvor problema za svet"

Nešto slično kaže i 38-godišnji sanitetlija Oleh: Nisam demotivisan, „ali se osjećam umorno“. Želi da bude demobilisan, kaže za DW. Istovremeno, jasno mu je da se to neće dogoditi brzo, „jer nema ko da nas zamijeni”.

Pa ipak, Oleh i Vasilina Duman se slažu: Čak i ako se zapadna pomoć smanji, „Ukrajina će nastaviti da se bori“. Čak i ako se poveća pritisak na vođstvo njihove države da uđe u pregovore, „to neće promijeniti Rusiju“.

Štaviše, Vasilina Duman odlučno kaže: „Ako ostane nekažnjeno, zlo raste“. Rusija mora da izgubi ovaj rat da bi se promijenila. „U suprotnom će biti stalni izvor problema za cijeli svet“.

Međutim, u Ukrajini sve više maha uzima rasprava o tome kako će se podijeliti teret ove borbe.

Ovaj tekst je izvorno objavljen na  njemačkom jeziku..