Ulaznica za Evropu je pomirenje

Iako je prošlo više od decenije od završetka sukoba na području nekadašnje Jugoslavije, tamošnja situacija prije nalikuje primirju, nego istinskom miru. „Da biste imali mir, morate da izgradite i takve međusobne odnose, a upravo je to ono što nedostaje Zapadnom Balkanu i što je preduslov za evropske integracije“, kaže u razgovoru za Dojče vele (Deutsche Welle), profesor Albert Maes, bivši ambasador EU u nekadašnjoj Jugoslaviji i član Evropskog centra za mir i razvoj.

Nedostatak dijaloga, međusobno nepovjerenje i prepreke na svakom koraku, a sve kao posljedica ratova i zasnovano na nacionalnim stavovima, to je situacija na Zapadnom Balkanu danas. I dok, sa jedne strane, te zemlje žele da postanu dio EU, što pretpostavlja zajedničko tržište kao i slobodno kretanje ljudi i dobara, sa druge strane, one međusobno dižu nove granice. Da bi Zapadni Balkan pristupio EU nije dovoljno samo ispunjavanje kriterijuma iz Kopehagena, potrebna je prije svega suštinska stablilizacija Balkana. Za to prema riječima profesora Alberta Maesa postoje dve preduslova.

„Prvi preduslov je da sve zajednice prihvate saradnju bez pokušaja uspostavljanja međusobne dominacije. Drugi preduslov je zajedničko rješavanje problema, jer se jedino tako može prevazići međusobno nepovjerenje.“

Ključna reč je povjerenje

Međusobnih problema ima mnogo, a možda su najosjetljiviji oni koje se tiče nacionalnih manjina. Tu su zemlje Zapadnog Balkana u mnogome isprepletene.

„I pored nekih drugačijih uveravanja , teško je danas biti Srbin na Kosovu, ali i kada Srbi kažu da su prava albanske manjine zagarantovana, ni to nije dovoljno. Potrebno je povjerenje. Tu su i druge manjine, recimo srpska manjina u Hrvatskoj. Hrvatsku takođe ubrajam u zemlje Zapadnog Balkana, iako oni sebe vide kao Evropljanje. Ali, zajedničke su im granice, zajedničko im je pitanje manjina. Dakle, mora se doći do međusobnog povjerenja, ili bar pokrenuti dijalog o tome.“

Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju tu tek postoje posebni problemi kada je riječ o državnoj strukturi, kaže Maes i objašnjava:

„Ako BiH ostane konfederacija pod onim uslovima koje je propisao Dejtonski sporazum, to neće biti dovoljno da bi se ispunili politički kriterijumi za ulazak u EU. Ako tako slaba konfederacija, sa tako malim ovlašćenjima, uđe u EU, evropske institucije preuzeće još više nadležnosti i šta će tada ostati državi? Ne baš mnogo.“

Sabilizacija prije asocijacije

EU je za zemlje Balkana napravila obiman program za asocijaciju i stabilizaciju. Stabilizacija je možda malo skrajnuta u ovom trenutku kada svi razmišljaju prvenstveno o rokovima za kandidaturu. Sve to može napraviti veći problem kasnije, smatra Albert Maes:

„Do asocijacije zemalja Zapdanog Balkana u EU moralo bi doći tek pošto se postigne politička stabilizacija tih zemalja. Ako EU prihvati zemlje koje nisu riješile svoje unutrašnje ili međusobne probleme tada ćemo dobiti problem unutar same Unije. Takve probleme je teže rješavati kad jedna zemlja već uđe u EU, nego kad je još u kandidaturi. Tako se može desiti da umjesto da EU donese mir Zapadnom Balkanu, Zapadni Balkan unese nemir u EU.“

Bivši amabasdor EU smatra da bi bilo lakše za sve kada bi zemlje Zapadnog Balkana zajedno ušle u EU. Tako bi se izbeglo i konstantno menjanje granica u tom delu Evrope. On povlači i paralalelu kada su u pitanju zemlje nekadašnje Jugoslavije i zemlje istočne Evrope.

„U zemljama istočne Evrope situacija je čak, ekonomski gledano, bila lošija nego u bivšoj Jugoslaviji, ali one su poslije pada “gvozdene zavjese“ tražile zajednička rješenja, to je nailazilo i na otpore, ali one su uspjele da izbjegnu sukobe i razaranja i tako prevaziđu međusobne razlike.“

Novi zajednički život na Balkanu

Dakle, sam ulazak u EU neće donijeti Balkanu rješenje za tamošnje probleme i neslaganja. Sa problemima i neslaganjima zemlje te regije se moraju same, međusobno, suočiti i tako pronaći zajednički izlaz, zaključuje Albert Maes i šalje, za kraj, ličnu poruku građanima Zapadnog Balkana.

„Imate tako lijepe zemlje, i tako maštovite ljude - ne kvarite to! Pokušajte da, ne vraćanjem u prošlost, jer to ne želite, već izgradnjom novog načina zajedničkog života, živite zajedno u miru i harmoniji.“

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić