Četiri velike krize u eri Angele Merkel
19. septembar 2021.Korona. Ta je reč u Bundestagu prvi put je izgovorena u popodnevnim satima 12. februara prošle godine. „Drage koleginice i kolege! Virus koji se širi iz Kine u međuvremenu ima globalne efekte.“ Tako je govor u plenarnoj sali tada započeo savezni ministar zdravstva Jens Špan.
Tada se radilo o samo nekoliko slučajeva koji su se pretvorili u pandemiju. Samo u Nemačkoj je s virusom ili od virusa preminulo više od 90.000 ljudi. Poslanici su se u Bundestagu svađali oko zaštitnih maski i redosleda vakcinacije, o lokdaunu i ukidanju mera.
Na osnovu zapisnika sednica parlamenta, koje je analizirao DW, virus korone je sa govornice pomenut do sada više od deset hiljada puta, a najčešće u okviru debate održane 14. maja prošle godine. Tada je na dnevnom redu bio Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti kao i paket finansijske pomoći. Pandemija je postala dominantna politička tema.
I to je poslednja velika kriza u eri Angele Merkel.
Protokoli Bundestaga dokumentuju da su pre korone njemačku politiku i kancelarske mandate Angele Merkel od 2005. godine obeležile pre svega tri krize: dolazak više od miliona izbeglica, finansijska kriza i klimatska kriza.
„Kancelarka se tokom karijere očito najviše bavila krizom evra i financijskom krizom”, kaže Ursula Vajdenfeld, novinarka i biografkinja Angele Merkel. „Zato što je ključno pitanje bilo kako održati Evropu na okupu? I kakvu ulogu Nemačka igra u toj Evropi?“
„Kišobrani“ za spas od bankrota
Merkel se u parlamentu u više trudila oko podrške zemljama poput Grčke, Portugalije ili Irske, odnosno da se „kišobranima“ u vidu milijardske pomoći te zemlje spasu od bankrota. Razni oblici finansijske pomoći u Bundestagu su spomenuti više od 2.000 puta.
„Ako propadne evro, onda će propasti i Evropa”, rekla je Merkel u maju 2010. godine. Koordinacija između parlamenta i savezne vlade u tim je vremenima bila vrlo dobra, priseća se liberal Herman Oto Zolms, poslanik sa skoro četiri decenije staža. „Zahvaljujući tome smo uspeli da relativno brzo finansijsku krizu stavimo pod kontrolu“, priseća se on u razgovoru za DW.
Merkel je ipak često morala da pritiska sopstveni poslanički klub Demohrišćana, kako bi pristali na pomoć zemljama kojima preti bankrot. Razdor unutar konzervativnog tabora je imao posljedice: „Mora se podsetiti na činjenicu da je Alternativa za Nemačku u stvari nastala iz otpora prema politici Angele Merkel oko spasa evra. Radi se o stranci koja se pozicionirala desno od Demohrišćana“, kaže Ursula Vajdenfeld.
Izbeglice i migranti
Alternativa za Nemačku se nešto kasnije, od 2015, fokusirala na pitanje migracija – broj ljudi koji su pobegli iz Sirije i drugih zemalja, i potražili utočište u Nemačkoj, jako je skočio te jeseni. U okviru samo jedne godine, u Nemačku je stiglo skoro milion izbeglica.
Sirija je jedan od pojmova koji se najčešće spominjao na debatama u Bundestagu tokom ere Angele Merkel – na zasedanju u decembru 2015. čak više od 600 puta. Bio je to dan kada su poslanici podržali angažman Bundesvera u borbi protiv Islamske države.
U avgustu 2015. Merkel je izrekla svoju čuvenu rečenicu „Uspećemo“ („Wir schaffen das“). „Tu se mogao steći utisak da su se prvi put kod Angele Merkel mogla videti i njena lična uverenja.“
Ali već i pre 2015 se u Bundestagu pričalo o ovoj temi. Integraciju je kancelarka nazvala „ključnim zadatkom našeg doba“, o tome je pričala i u prvom kancelarskom govoru u Bundestagu 2005.
Tada nije ni slutila koliko veliki će taj zadatak zbilja postati. Pojam „integracija“ je na parlamentarnoj debati u februaru 2016. spomenut oko 350 puta, dok su „izbegčice“ pomenute 380, a „azil“ 360 puta.
Da li se tokom poslednjih decenija, osim tema o kojima se priča, promenio i ton diskusije? Da, kaže nam Herman Oto Zolms. „Ulaskom Alternative u parlament izbor reči se zaoštrio.“ On ipak dodaje da je dobro da se u Bundestagu vode žestoke debate, jer kako kaže „birači moraju uočiti se tamo vodi bitka oko boljih rešenja“.
Klimatska kriza
Ovo je tema koja je godinama u fokusu Bundestaga – u stvari nijedna druga tema nije bila tako dugo u prvom planu kao klimatska kriza. Pojam „zaštita klime“ spomenut je na četiri petine sednica Bundestaga otkako je Merkel postala kancelarka – on je dokumentovan na 768 od ukupno 958 sednica.
U prvom govoru je Merkel krajem 2005. zaštitu klime predstavila kao ekonomsku temu: „Izvoz tehnologija i zaštita klime danas su tesno povezani. Mislim da na tom polju možemo demonstrirati našu ulogu kao izvozni svetski prvaci.“
U naredne dve godine se Merkel predstavljala kao „klimatska kancelarka“, stajala je u crvenoj jakni pred glečerima koji se tope. Nemačka je tada bila pionir i lider u obnovljivim izvorima energije.
Ali nakon više od 12.000 puta koliko je „zaštita klime“ pomenuta u Bundestagu, bilans je osrednji. Bundestag je doduše usvojio zakone kojima se podstiču korišćenje obnovljive energije i zaštita klime – ali to su bili kompromisi, aktivisti kažu da su ti potezi stigli prekasno ili da ne idu dovoljno daleko. Tek su prošle godine poslanici aminovali izlazak Nemačke iz eksploatacije uglja do 2038. godine.
U aktuelnoj predizbornoj kampanji pred glasanje 26. septembra, zaštita klime je jedna od najvažnijih tema – poplave u julu su pokazale ljudima koliko je pretnja realna. S obzirom na opasnosti od suša, vrućina i poplava, „klima“ bi i u sledećem sazivu Bundestaga mogla biti jedna od onih reči koje će biti najčešće spominjane.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.