Đukanović vuče Crnu Goru ka Moskvi

Poslednja istraživanja javnog mnenja pokazala su da u Crnoj Gori opada broj pristalica pridruživanja Evropskoj uniji. Ali, taj je procenat i dalje visok i prelazi 60 odsto, dok su sve crnogorske političke stranke otvoreno proevropske.

Sanaderizacija Crne Gore?

Analitičar geopolitike Blagoje Grahovac kaže za Dojče vele da je mnogo opasniji antievropski lobi koji čine određeni moćni paradržavni krugovi. „Ukoliko se budemo integrisali u Evropu, oni će morati da počnu da polažu račune za sve što su do sada učinili u sprezi sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Prema tome, ti krugovi itekako rade paradržavno i žele da opstruišu put Crne Gore ka EU“, ocenjuje Grahovac.

U crnogorskoj opoziciji su kao najvažnije ličnosti u tom lobiju označili bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića i aktuelnog šefa crnogorske diplomatije Milana Roćena. Kako se navodi, oni s razlogom strahuju od „sanaderizacije Crne Gore“, posebno zbog brojnih slučajeva korupcije sa investitorima iz Rusije, gde, kako dodaju, sada traže podršku.

Urednik u nezavisnom dnevniku „Vijesti“ Neđeljko Rudović kaže za naš radio da se ne treba odbaciti mogućnost ponovnog okretanja Podgorice prema Moskvi, posebno zbog paternalističkog odnosa Rusije prema Srbiji. Ali, on ocenjuje da tako nešto ne bi bilo mudro za nekadašnjeg predsednika vlade Crne Gore. „U sadašnjoj konstelaciji odnosa kada imate kompletnu javnost, i pozicionu i opozicionu, i civilno društvo i medije, to bi mogao biti mač sa dve oštrice za Đukanovića. Mislim da bi vrlo teško uspeo, kao što je to učinio 1996. godine, da sa sobom povuče dominantan deo crnogorske javnosti.“

Crna Gora plaća dugove „ruskog“ Kombinata?

Rusi su, inače, u poslednjih deset godina uložili u Crnu Goru oko dve milijarde evra. Oligarh Oleg Deripaska je pre šest godina, na podsticaj premijera Vladimira Putina, kupio najznačajnije preduzeće Kombinat aluminijuma u Podgorici, a Rusi na Crnogorskom primorju poseduju čitava naselja i mnogo hotela.

No, kombinat u poslednje vreme sve slabije posluje pa je vlada Crne Gore, kao davalac garancija, u opasnosti da će morati da vraća njegove kredite. I to u situaciji kada se sama mora zaduživati! Kako je reč o sredstvima od preko 130 miliona evra, u čitav slučaj se uključila zvanična Rusija, preko svog ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua.

Poslanik u crnogorskom parlamentu „Pokreta za promjene“ Koča Pavlović je uveren da Roćen i Đukanović, koji je sklopio ugovor sa Deripaskom, vrše pritisak na premijera Igora Lukšića da ipak udovolji zahtevima Rusa. „Ukoliko Lukšić popusti pred ovim očigledno pripremljenim dolazećim ruskim pritiskom, crnogorska evropska budućnost će biti ugrožena i dovedena u pitanje“, kaže Pavlović.

No, u tom eventualnom odmeravanju snaga ni Lukšić nije bez šansi. Aktuelni predsednik vlade Crne Gore ima snažnu podršku Nemačke, a nedavno je, na poziv potpredsednika SAD Džozefa Bajdena, boravio u Vašingtonu.
Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odg. urednik: Nemanja Rujević