1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Šovinistička svinja za 8. mart

Sara Judit Hofman8. mart 2015.

Međunarodni dan žena: relikt davnih vremena? Ni slučajno, smatra Sara Hofman. Taj dan nam je potreban - ne samo zbog borbe za jednaka prava žena, već kao znak solidarnosti među ženama.

https://p.dw.com/p/1EmpP
Junge Frau wirft Euromünze in Sparschwein
Foto: Fotolia/DDRockstar

Ove godine ću sebi za Međunarodni dan žena da poklonim jednu sitnicu. Otići ću u neku od staromodnih robnih kuća, kupiti kasicu-prasicu i debelim flomasterom, velikim slovima na njoj napisati "Šovinistička svinja".

To mora da bude mala svinja, takoreći prasence, jer žena mora stalno da ga ima kod sebe. I kad god joj neki muškarac nešto „pametno“ dobaci, ona samo izvadi prasence i kaže - "plati". Time bi se izbegla čuvena situacija, mrska svakoj ženi: muškarac nešto odvali, a mi, žene koje inače nemamo dlake na jeziku – ćutimo! Ćutimo, jer nam se jezik zavezao, zbog neverice da i godine 2015. tako nešto može da nam se desi i to u tako emancipovanoj Nemačkoj.

1. Anegdota: Prvi dan na novom radnom mestu. Mlada žena sedi u kancelariji sa kolegom. Treći kolega ulazi u prostoriju i gledajući u muškog kolegu pita: "O, pa jel ti to sad imaš sekretaricu?"

Ideja sa "Šovinističkom svinjom" je odlična, jer spaja dve oblasti u kojima emancipacija još slabo funkcioniše: ponižavanje žena kroz mušku demonstraciju moći - verbalno ili čak seksualno i činjenicu da muškarci zaista imaju veću moć – bolje pozicije i više novca.

2. Anegdota: Kada je moja prijateljica, koja je uopšte došla na ideju o "Šovinističkoj svinji", istu pozicionirala na svoj kancelarijski sto, priđe joj jedan kolega i mašući sa novčanicom od 10 evra, kaže: "Za ovo bi hteo paušalu."

Naravno, većina ovih anegdota u retrospektivi zvuči zabavno. Ali, ove činjenice to sigurno nisu:

Prema nedavnoj studiji Agencije za borbu protiv diskriminacije, više od polovine svih zaposlenih su doživeli ili primetili seksualno uznemiravanje na radnom mestu. Svaku petu ženu je - protiv njene volje - dodirnuo kolega. Uprkos javnim apelima, žene svakodnevno seksualno uznemiravaju, na ulici, u metrou, …

Pogled širom sveta otkriva strahote

S obzirom na pravnu diskriminaciju žena u zemljama kao što su Saudijska Arabija, masovna silovanja u Indiji ili sakaćenja ženskih genitalija u podsaharskoj Africi i drugim mestima, situacija u Nemačkoj može možda da vas navede da samo zakolutate očima. Šta je to sa vama, drage žene? Pa možete da studirate šta želite, da imate karijeru - i da, čak možete da postanete i kancelarka!

Jeste. To je istina. Ipak, diskriminacija je u detaljima: žene u Nemačkoj zarađuju u proseku 22 odsto manje od muškaraca. To nas čini jednim od lidera u Evropi – po nepravednim platama. U Nemačkoj ima samo 13 odsto parova, venčanih i nevenčanih, kod kojih žena zarađuje više od partnera. To znači da nam je preko potreban „Zakon o jednakosti plata“, baš kao i uvođenje kvota za žene u nadzornim odborima firmi. Naime, nedavno je učešće žena u upravnim odborima najvećih firmi u Nemačkoj ponovo smanjeno - na samo 5,5 odsto.

3. Anegdota: Žena na rukovodećoj poziciji traži asistenta ili asistentkinju. Jasno je da je to ulaznica za svet velikih karijera. Iza zatvorenih vrata šefica kaže: "Ne funkcionišem dobro sa ženama" - pa i posao i šansu daje muškarcu.

„Šovinistička svinja“ nije usmerena samo na muškarce. Žene koje drugim ženama zapinju nogu, takođe igraju za muški tim: "Ja sam se sama izborila, zašto bi se to nekoj drugoj ženi serviralo na tanjiru." U većini profesija, još uvek nema ženskih „klubova“.

Solidarnost je staromodna reč - ne treba je zaboraviti

4. Anegdota: Mlada žena, dobro obrazovana i sa više godina iskustva, dobije dete. Posle godinu dana roditeljskog odsustva, ona odlučuje da pređe na pola radnog vremena. "Time je sebi zapečatila karijeru“, šapuću njene koleginice.

Da, tačno je da se karijera "prekida“ pre svega zbog dece. Zato što pre svega žene uzimaju roditeljsko odsustvo (muškarci ostanu u proseku dva meseca kod kuće), žene potom prelaze na pola radnog vremena, žene istrčavaju sa sastanka kako bi decu pokupile iz zabavišta .

Ali, da li nam to daje pravo da sudimo o tome kako žena treba uskladi posao i porodicu? Zar ne bi trebalo da apelujemo na očeve da preuzmu veću odgovornost - umesto što ogovaramo koleginice?

Jedna od najlepših slika iz ranih dana ženskog pokreta je ova: Klara Cetkin i Roza Luksemburg marširaju, ruku pod ruku. One su znale da samo zajednički mogu politički nešto da postignu. I danas u Nemačkoj ima mnogo toga da uradi. Drage žene, to možemo samo zajedno! Možda ovih dana neću kupiti samo jednu kasicu-prasicu da bih na njoj napisala „Šovinistička svinja“, već nekoliko. Žena, kojima mogu da ih poklonim - ima dovoljno.