NZZ: Dve decenije mučne neizvesnosti za rođake nestalih

„Ujutro 5. aprila 1999, srpske snage bezbednosti stigle su u selo Rezala na Kosovu. Pretresaju kuće i na jednom privatnom posedu okupljaju albansko stanovništvo i izbeglice. Odzimaju im dragocenosti, a posle nekoliko sati čekanja, puštaju žene i decu. Muškarce su odveli na obližnje groblje gde su morali da se postroje pored ograde. Pucaju u njih iz neposredne blizine. Od 41 muškarca, samo dvojica preživljavaju jer na njih padaju beživotna tela. Leševi su sutradan prekriveni zemljom. Ali nedelju dana kasnije, srpska specijalna jedinica se vraća, utovaruje tela u kamion i odvozi ih". To je početak članka koji je za švajcarski list Noje Cirher cajtung napisao dopisnik iz Istanbula Folker Pabst.

Autor se oslanja na podatke Fonda za humantirano pravo koji je zločin u mestu oko 7 km južno od grada Srbica, detaljno opisao u Dosijeu Rudnica, počevši od stranice broj 18.

Pabst potom navodi da je „15 godina kasnije otkrivena masovna grobnica na vojnom lokalitetu u Rudnici na jugu Srbije, na samoj granici sa Kosovom. 27 od 54 tela koja su ekshumirana i identifikovana 2014. potiču iz sela Rezala."

„Svi leševi pronađeni u Rudnici potiču iz regiona Drenice na centralnom Kosovu" koje autor opisuje kao „skoro isključivo nasljeno Albancima sa dugom tradicijom otpora i jednim od uporišta Oslobodilačke vojske Kosova OVK. Ali do sada nisu pronađene sve žrtve masakra. Samo iz Rezala se deset ljudi vodi kao nestalo. Možda će se njihova sudbina uskoro razjasniti."

Potom je u članku reč o nedavno otkrivenoj masovnoj grobnici u Kiževku.

„Do sada su ekshumirani posmrtni ostaci šest osoba. Pretpostavlja se da se u rudniku nalazi ukupno 15 do 17 tela. To bi mogle biti još uvek nestale žrtve pomenutih masakra. Međutim, samo DNK analiza će pružiti sigurnost."

Metju Holidej iz Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), koja pruža tehničku podršku za iskopavanja, već je prilično siguran da su to žrtve kosovskog rata. Do sada su pronađeni samo delovi kostiju, a ne kompletna tela. To je pokazatelj da je reč o takozvanoj sekundarnoj masovnoj grobnici, odnosno mestu na koje su ekshumirani leševi doneti sa nekog drugo mesta.

„U poslednjim mesecima kosovskog rata, srpska vojska je u Srbiju donela hiljade leševa civilnih žrtava i tamo ih sahranila" piše NZZ i napomnje da se ta „politika ogleda u zloglasnoj belešci zamenika ministra unutrašnjih poslova o protokolu iz 1999: „Nema leša - nema zločina".

„Kiževk je peta masovna grobnica pronađena u Srbiji od kraja rata, a prva od Rudnice pre šest godina. Od najmanje 4.500 ljudi koji su se smatrali nestalima nakon završetka rata, sudbina 1640. godine još uvek nije razjašnjena."

Potreban je dokaz o smrti bližnjeg

„Pitanje nestalih osobe posebno je dugoročna posledica rata. To verovatno nije razjašnjeno ni u jednom većem sukobu" piše Probst i citira Fabijena Burdira iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) u Beogradu: Nesigurnost je ogroman teret za porodice. Mnogi ne mogu da prihvate smrt oca ili brata bez leša, kao dokaza. Nije moguće tugovati i ne može se otvoriti novo poglavlje. Za nas je potraga za nestalim ljudima pre svega humanitarni zadatak."

NZZ piše da „informacija o Kiževku potiče iz svedočenja pred Haškim Tribunalom. Odgovorne vlasti u Srbiji vrše iskopavanja na velikom nalazištu od 2015. Ali do otkića se tek kada je područje moglo biti ograničeno zahvaljujući američkim fotografijama iz vazduha napravljenim tokom rata. Zahvaljujući sporazumu sa Vašingtonom Crveni krst može da pristupi ovom materijalu."

„Srpski javni tužilac za ratne zločine, koji je odgovoran za ove slučajeve od raspuštanja Međunarodnog suda za Jugoslaviju, do sada je pokrenuo samo nekoliko tužbi. Još uvek je mala spremnost politike i društva u Srbiji da se bez ulepšavnja suoče sa ratnom prošlošću.

Isto važi i za Kosovo. Zločine je počinila i albanska strana, posebno u završnoj fazi rata i nakon povlačenja srpske vojske. 360 od 1640 nestalih u ratu na Kosovu su etnički Srbi, a 200 pripadaju drugim manjinama. Na Kosovu, međutim, pravnu obradu i dalje sprovodi međunarodni sud, specijalni sud u Hagu. Ove godine su podignute prve optužnice, između ostalog, protiv donedavnog predsednika Kosova, Hašima Tačija."

Opasnost od političke eksploatacije

„Pitanje nestalih vrlo je delikatno i uvek preti da bude politički eksploatisano. Pogotovu sa tako komplikovanim odnosima kakve imaju Kosovo i Srbija. Ipak, saradnja funkcioniše na institucionalnom nivou," objašnjava Metju Holidej za NZZ. Srpske i kosovske vlasti bile su prisutne u Kiževku, kada su tamo početkom decembra pozvani novinari.

Autor ističe da i „glavni međunarodni akteri u regionu takođe pridaju važnost ovom pitanju. Pitanje nestalih osoba je važna tačka kako u briselskim pregovorima dve susedne države, tako i u sporazumu ovog leta u Vašingtonu."

I na kraju, list prenosi: „Kao i kada je reč o drugim jugoslovenskim ratovima, i na Kosovu je pronađeno više od 70 posto nestalih - više nego u bilo kom drugom sukobu u svetu. U Argentini je pronađena najviše svaka peta nestala osoba iz vremena vojne hunte, u Iraku je ta cifra jednocifrena." 

„To je mala uteha za rođake 1.640 ljudi sa Kosova koji se još uvek vode kao nestali. Zahvaljujući otkriću Kiževaka, narednih meseci bi neki od njih mogli da znaju na čemu su", završava Noje Cirher cajtung.

Priredila: Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android