Abu Graib bi mogao da se ponovi

Strašne slike torture su i deset godina nakon objavljivanja ostale duboko urezane u glavama ljudi koji su ih videli. Jednog zatvorenika muče udarima struje, a žice i elektrode zakačene su za njegov penis. Drugog zatvorenika golog vode kao psa na uzici. To se dešavalo u iračkom zatvoru Abu Graiibu kojim su tada upravljali američki vojnici. Američki čuvari ponižavali su zatvorenike i sve slikali kamerama sa mobilnih telefona ili snimali.

Dejvid Glejzir, dugogodišnji oficir američke mornarice i profesor prava u Kaliforniji nije ubeđen da je vlada uspela da koriguje stanje koje je u Abu Graibu dovelo do užasnih tortura nad zatvorenicima. Optužbe protiv vojnika nižeg ranga za tog profesora imaju smisla samo onda ako su oni to radili sami i u svojoj režiji. Ali on u to sumnja i veruje da se ipak radi o svojevrsnoj kulturi koja se neguje u američkoj vojsci i koja zapravo omogućava mučenja. „Ako želite da se Abu Graib više ne ponovi, onda vam ne koristi da osudite nekoliko počinilaca nižeg ranga. Za tako nešto morao bi da se reformiše vojni sud, koji je relikt 18 veka“, naglašava taj ekspert za ratno i vojno pravo.

U SAD vojska sama unutar sebe odlučuje o pravu i zakonu. To konkretno znači da bi neki visoki oficiri sami morati da se prijave, ali to niko ne čini. „Vojni sud u SAD mora da ima nezavisno tužilaštvo“, smatra Dejvid Glejzir. To bi moralo da važi i za procese vojnicima za seksualna iživljavanja nad pripadnicima armije ili regrutima. Jer o Abu Graibu i mučenjima, danas se u SAD skoro nikako ne diskutuje dok je sve prisutnija tema seksualnih napada na vojnike.

Vojska ipak izvukla pouke

Čarls Stimson iz konzervativnog trusta mozgova „Heritejdž“ sa sedištem u Vašingtonu smatra, međutim, da je američka vojska izvukla pouke i delovala nakon skandala u Abu Graibu. „Lično sam se starao za realizaciju 429 preporuke iz 12 istraga. Te preporuke su obavezujuće i imaju zakonsku snagu“, kaže pravnik Stimson. Taj ekspert je pre deset godina u Bušovoj vladi bio zamenik državnog sekretara, odgovoran za pitanja zarobljenika. U Stejt dipartmentu bio je savetnik tadašnjeg ministra Donalda Ramsfelda i koordinirao je globalnu politiku Pentagona po pitanju zarobljenika i zatvora. U njegovom domenu rada bio je i Gvantanamo, i Irak, i Avganistan. Jedna od 492 preporuke bila je i stvaranje Ureda za pitanja zarobljenika, čiji je šef postao upravo Šarls Stimson. „Do tada to nije postojalo“, kaže taj pravni ekspert koji je radio i kao sudija i kao tužilac. On naglašava da je Obamina administracija preuzela pravila koja su tada donesena. „Ništa nisu promenili, to su jednostavno bile prave mere“. Ured za pitanja zarobljenih još uvek postoji i zadužen je za humano tretiranje zarobljenika, makar oni bili pripadnici Al Kaide ili visoki talibanski funkcioneri. Šarls Stimson veruje da Abu Graib više ne može da se ponovi.

Psiholog, sociolog i profesor Džordž Mastrojani predaje na američkoj vazduhoplovnoj akademiji u Kolorado Springsu. Njegovi studenti smatraju da su američki vojnici krivi za skandal u Abu Graibu. U jednoj studiji profesor je naišao na dva razloga koja objašnjavaju zašto je Abu Graib mogao da se desi. „U to vreme došlo je do zamršenih i zbunjujućih političkih promena i postojalo je loše vođstvo. Kada svi ti faktori ponovo dođu do izražaja, ponovo će doći do sličnog skandala kakav je bio u Abu Graibu, ubeđen je Mastrojani.

Da bi se to sprečilo, smatra profesor, ne moraju da se uvode neke posebne mere. Dovoljno je samo vratiti se osnovnim pravilima. To su komandovanje i odgovornost. To je nešto što je neophodno, a toga u Abu Graibu nije bilo. Zato studente Vazduhoplovne akademije i uče da uvek postoje i moraju da postoje tri nivoa odgovornosti: odgovornost vojnika, organizacija i politike. „O metodama mučenja i tehnikama ispitivanja više se ne diskutuje tako često, ali to pitanje nije rešeno“, smatra Mastrojani.

Ima mnogo detalja, koji nisu izašli na svetlo dana i zato diskusija teško da može da bude fer. Taj psiholog se ipak nada da će izveštaj Nadzorne komisije Senata o tajnim službama, napisan na 6.300 strana, uneti malo više svetla u celu tu problematiku. Predsednik Obama uskoro će odlučiti koliko i šta javnost može da sazna o tehnikama mučenja, koje primenjuje CIA.