Ahmadinedžad okuplja pola sveta
26. avgust 2012.
Uoči sastanka Iran je saopštio da je dolazak potvrdilo čak 35 šefova država ili vlada, među kojima su predsednik Egipta Mohamed Mursi, premijer Indije Manmohan Sing i kubanski vođa Raul Kastro. Dolazak je najavio i Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji se, kako je saopštio njegov portparol Martin Nesirski „ raduje prilici da sa učesnicima skupa, uključujući i domaćina, radi na rešavanju globalnih problema.“
SAD traže od Bana da zauzme „jasan stav“
Pre svih, Izrael i SAD smatraju da je dolazak Ban Ki Muna u Teheran kontraproduktivan i štetan. Viktorija Nuland, portparolka američke administracije, kaže da je Iran zemlja koja krši sve moguće obaveze prema UN i predstavlja destabilizirajuću silu: „Nadamo se da će oni koji su odlučili da učestvuju na ovom stanku, uključujući i Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, jasno zauzeti poziciju prema Iranu u vezi sa njegovim međunarodnim obavezama.“
To i jeste čvrsta nemara Ban Ki Muna, izjavio je njegov portparol: „Generalni sekretar UN će iskoristiti priliku da prenese očekivanja međunarodne zajednice u vezi sa saradnjom koja se tiče stabilnosti u regionu i dobrobiti iranskog naroda. To se odnosi na iranski nuklearni program, terorizam, ljudska prava i krizu u Siriji.“
Nema sumnje da Iran kao domaćin ovog samita dobija na ugledu. Jer zapadne zemlje, pod vođstvom Vašingtona, pokušavaju islamsku republiku da diplomatski izoluju, ekonomki oslabe i stave politički pod pritisak – tražeći od nje da odustane od svog nuklearnog programa. Glavna optužba na račun Irana je da radi na razvoju atomskog oružja. Teheran to stalno odbacuje, insistirajući na tome da nuklearni program služi isključivo civilnim svrhama.
Nesvrstani predstavljaju skoro polovinu svetskog stanovništva
Na samitu će biti reči o situaciji na Bliskom istoku, socijalnoj pravdi i palestinskom problemu, izjavio je Mohamd Reza Fordžani iz ministarstva spoljnih poslova u Teheranu. Dolazak je najavilo 100 od ukupno 120 članica Pokreta nesvrstanih. Pozvani su predstavnici Palestinske autonomne uprave, kao i Hamasa, koji zapad tretira kao terorističku organizaciju. Prvo će biti vođeni razgovori na nivou eksperata, potom će zasedati ministri spoljnih poslova, a 30. i 31. avgusta se održava samit na najvišem nivou.
Pokret nesvrstanih predstavlja skoro polovinu svetskog stanovništva i važi za drugu po veličini međunarodnu organizaciju posle UN. Ban Ki Mun je više puta naglašavao značaj Nesvrstanih: „Moramo se suočiti sa problemima gladi, siromaštva i promene klime, pretnjama za mir u svetu i drugim izazovima. Uz pomoć Nesvrstanih možemo da stvorimo miran i napredni svet, kojem su težili njegovi osnivači.
Pokret nesvrstanih je osnovan septembra 1961. u Beogradu, u vreme vrhunca hladnog rata. Pokretačku snagu pokreta činili su predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, vođa kubanske revolucije Fidel Kastro, premijer Indije Džavaharlal Nehru, predsedik Egipta Gamal Abdel Naser i predsednik Indonezije Sukarno.
Glavni uslov za članstvo u pokretu je bilo ne pripadanje jednom od dva vojna bloka – NATO paktu ili Varšavskom paktu. Ciljevi pokreta bili su nacionalna nezavisnost, teritorijalni suverenitet (nepovredivost granica), borba protiv imperijalizma, kolonijalizma i postkolonijalizma.
Večna tema: Palestinsko pitanje
Palestinsko pitanje je uvek bilo ne dnevnom sredom samita Nesvrstanih. Često je bilo instrumentalizovano od strane hardnlajnera, pa je tako 2003. na samitu u Kaula Lumpuru, premijer Malezije Tun Mahatir oštro kritikovao Izrael: „Bogaze zemlje su terorisale i terorišu siromašne zemlje. Naravno da su siromašni zbog toga ogorčeni i besni, izgubivši veru u pravdu i čast. A poslednja slamka koja ih gra u neustrašive i razarajuće terorističke napade je otvorena podrška državnom terorizmu koji praktikuju Izrael i drugi.“
Postoje različita mišljenja o tome šta su Nesvrstani konkretno postigli, od svog osnivanja pre 51 godinu. Generalni sekretar UN smatra da je angažovanje Nesvrstanih u traženju rešenja za globalne probleme važnije nego ikada. Mir u svetu na koje su se obavezala članice ovog pokreta predstavlja ogromnu vrednost u svetu bez oružja za masovno uništavanje.
Na žalost, još ne živimo u svetu bez oružja za masovno uništavanje. To će sigurno biti jedna od glavnih tema razgovora u Teheranu, imajući u vidu iranski nuklearni program, izraelski arsenal atomskog oružja i žestoko naoružavanje u Persijskom zalivu.
Autor: Rajnhart Baumgarten ARD
Odgovorna urednica: Dijana Roščić