Alternativne Balkanske rute

„Otvorite granicu!“, uzvikuju stotine ljudi pred ogradom na makedonsko-grčkom graničnom prelazu. Izbeglice su blokirale i prugu Solun-Skoplje. Makedonske vlasti propuštaju samo Sirijce i Iračane – samo one koji imaju važeće isprave, a i njih samo nekoliko stotina dnevno. Avganistanci nemaju šanse za prolaz, žali se jedan od ljudi koji je „zapeo“ na graničnom prelazu ka Srbiji, u Tabanovcima. „Ne znamo zašto ne propuštaju Avganistance. Policajci samo kažu – ne smemo da vas pustimo.

To je posledica dogovora šefova policija država koje se nalaze duž Balkanske rute. Nakon političkog pritiska Austrije, duž te rute se propušta manje od 600 ljudi dnevno. Za Avganistance i ostale – nema prolaza. To je pravi akcioni program za zapošljavanje krijumčara ljudi, smatra šef UNHCR-ove misije u Beogradu Hans-Fridrih Šoder: „Time se mnogi koji ne vide legalnu mogućnost za prelazak granica prosto teraju u ruke krijumčara, koji ih onda iskorišćavaju da bi zaradili. Svedoci smo te prakse.“

Što su jače blokade na „glavnoj“ ruti, to su atraktivniji alternativni pravci. Albanija se priprema za priliv izbeglica, pojačava patrole na granici ka Grčkoj. Ministar unutrašnjih poslova te zemlje Saimir Tahiri je, uoči posete Italiji, izjavio: „Verujem da nijedna zemlja sama ne može da reši ovu krizu. Moramo da sarađujemo, ali nema razloga za zabrinutost. Za evropski problem mora se pronaći evropsko rešenje. Garantujem da niko ne treba da se brine kada je reč o delovanju protiv organizovanog kriminala ili krijumčara ljudi.“

Do sada je vlastima Albanije poznato da je u tu zemlju ušlo samo nekoliko desetina Pakistanaca. Potpuno drugačija je situacija na srpsko-mađarskoj granici. Tamo je policija Mađarske od početka godine registrovala oko 3.200 ilegalnih prelazaka granice. Vlada u Budimpešti planira gradnju nove žičane ograde u dužini od 175 kilometara, na granici ka Rumuniji, a savetnik za bezbednost mađarskog premijera Đerđ Bakondi napominje: „Poslali smo pojačanja na naše južne granice. Vojska i policija trebalo bi da uhvate one koji seku ili preskaču žičanu ogradu i protiv njih će biti pokrenut postupak.

Da li preko Bugarske do Srbije, ili preko Grčka, do Albanije i Italije – oni koji beže i traže zaštitu pronalaze neki put. Izbeglice koje su do sada koristile autoput, kao praktično glavnu žilu-kucavicu Balkanske rute, još nisu prešle na sporedne pravce. Za očekivati je da se to desi, upozorava Bernd Kerner, zamenik šefa evropske Agencije za zaštitu granica Fronteks: „Tačno je da određene grupe koje ne mogu da prođu sa glavninom ostalih izbeglica, biraju druge puteve. Ustanovio sam da se migracija preko Mađarske ponovo pojačala. Trenutno na svim rutama koje posmatramo, osim na jednoj, beležimo porast broja izbeglica. Teško je reći da li je to u vezi jedno s drugim, ali u svakom slučaju se broj ljudi koji se kreće drugim pravcima prilično povećao.“