Amerika upozorava Izrael: Plan B za borbu protiv Hamasa?

U Rafi, na jugu malenog Pojasa Gaze, tiska se više od milion raseljenih Palestinaca. U šatorima su i drugim skrovištima, s jedva nešto malo doturene vode i hrane, bez medicinske nege.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš smatra da se ta humanitarna kataklizma lako može okončati ako bude volje. „Palestinci u Pojasu Gaze doživljavaju šokantne razmere gladi i patnje“, rekao je on u ponedeljak.

Moglo bi biti još gore, ukoliko Izrael pokrene dugo najavljivanu kopnenu ofanzivu na Rafu. Prema Vladi premijera Benjamina Netanjahua, to je neophodno kako bi se eliminisao Hamas, organizacija koju SAD, EU, Nemačka i druge zemlje smatraju terorističkom i koja je izvršila stravične masakre u Izraelu 7. oktobra.

Najavljenoj ofanzivi snažno se protive i Sjedinjene Države, najvažniji saveznik Izraela.

Amerikanci imaju drukčiji plan?

Predsednik Džo Bajden je u telefonskom razgovoru tražio od Netanjahua da narednih dana u Vašington pošalje tim sastavljen od predstavnika vojske, službi i stručnjaka za humanitarnu pomoć. Kako je saopšteno, u Beloj kući smatraju da postoje drugi načini da se bori protiv Hamasa umesto marša na Rafu.

To je novinarima preneo američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven. Kako je rekao, Netanjahu je u telefonskom razgovoru ponedeljak (18. mart) prihvatio da pošalje tu delegaciju.

Bio je to prvi razgovor Bajdena i Netanjahua u poslednjih mesec dana – neuobičajeno dugo su telefonske linije mirovale.

„Mišljenja smo da Hamas ne treba da ima utočište ni u Rafi, ni bilo gde drugde, ali velika kopnena operacija bila bi greška“, dodao je Saliven.

Kad izraelska delegacija doputuje u Vašington – krajem ove ili početkom sledeće sedmice – američka strana će im predstaviti drugačiju moguću taktiku, rekao je Saliven. Dodao je da ne očekuje da Izrael pokrene operaciju pre nego što se ti razgovori obave.

Kako je rekao, Izrael do sada ni Sjedinjenim Državama ni svetu nije predstavio plan kako da palestinske izbeglice budu zaštićene i snabdevene osnovnim potrepštinama.

Saliven je u istom obraćanju otkrio da je izraelska armija uspešno „eliminisala“ Marvana Isu, čoveka broj tri u hijerarhiji Hamasa. Izraelski zvaničnici prethodno nisu potvrdili njegovu smrt, već samo naveli da su mu ušli u trag.

Pregovori u Kataru

Paralelno dok traje neizvesnost oko Rafe i strah da bi humanitarna katastrofa u Gazi mogla još da se produbi, u Kataru su počeli pregovori o prekidu vatre i oslobađanju desetina izraelskih talaca koji su još u rukama Hamasa.

Izraelska televizija je javila da je na pregovorima lično David Barnea, šef Mosada, te da se očekuje da će razgovori trajati najmanje dve sedmice.

Deluje da je do određenih pomaka došlo nakon nove platforme koju je ponudio Hamas, a u kojoj više ne traži da Izrael okonča ratne operacije pre nego što prvi taoci budu razmenjeni za palestinske zatočenike iz izraelskih zatvora.

Sada Hamas navodno nudi da najpre oslobodi deo talaca, pa da onda Izrael prekine udare na Gazu. Prema izraelskim medijima, u Izraelu su i takvi zahtevi ocenjeni kao preterani i pregovorima se daju male šanse za uspeh.

EU uvodi sankcije protiv izraelskih naseljenika

Od Hamasovih terorističkih napada u odmazdi Izraela stradalo je preko trideset hiljada ljudi, od toga oko 13.000 dece, navode vlasti u Gazi koje su pod kontrolom Hamasa.

Ali, i na Zapadnoj obali, drugoj palestinskoj teritoriji, od oktobra je ubijeno preko četiri stotine Palestinaca. Kako navode tamošnje vlasti, njih su ubijali izraelski vojnici i radikalni izraelski naseljenici.

To je povod za Evropsku uniju da prvi put stavi naseljenike pod sankcije. Kako je saopšteno u Briselu, mere su utanačene i sada je samo pitanje dana kada će biti donete.

Nemačka agencija dpa saznaje da je do dogovora došlo kada je Mađarska odlučila da povuče veto.

Prema medijskim napisima, sankcije će najpre pogoditi jednocifren broj ekstremnih naseljenika čija će imovina u EU biti zamrznuta, biće im zabranjena putovanja i poslovi u članicama EU.

Ilegalna izraelska naselja na palestinskoj Zapadnoj obali sada su dom za oko 430.000 naseljenika. Ta naselja, kao i brojni kontrolni punktovi izraelske vojske, isitnila su Zapadnu obalu u stotine enklava koje su jedva povezane jedna sa drugom.

SAD, Nemačka i veći deo sveta odavno podržavaju rešenje sa „dve države“, ali se smatra da izraelska politika naseljavanja Zapadne obale, Istočnog Jerusalima kao i petnaestogodišnja blokada Gaze stoje na putu tom planu.

nr (ard, dpa)