U normalnim okolnostima međuizbori u SADnemaju gotovo nikakav značaj za međunarodnu javnost. U normalnim okolnostima rasprave kandidata za američki Kongres vrte se oko unutrašnjepolitičkih i regionalnih problema koje nemaju nikakvog uticaja na svetska zbivanja.
Ali, nema više „normalnih okolnosti“ u zemlji koja se od predsedavanja Donalda Trampa nalazi u egzistencijalnoj krizi. I dugo se činilo da će ovi međuizbori da znače da ćemo se za još jedan korak približiti propasti.
Koliko je Tramp zaista važan?
Zato je čitav svet napeto pratio šta će se dogoditi ovog 8. novembra. Glavno pitanje je bilo, da li će Donald Tramp i njegovi istomišljenici još više potkopati demokratski sistem i dovesti na položaje veliki broj negatora izbornih rezultata, rasiste i pripadnike ekstremne desnice, pa će onda oni na predstojećim predsedničkim izborima da odlučuju da li će se prihvatiti odluka američkih birača – ili možda neće.
Na kraju se dakle radilo o tome da li će Donald Tramp i uspeti da i kada je van Bele kuće nastavi svoju razarajuću politiku koja je doživela vrhunac jurišom njegovih sledbenika na Kapitol u Vašingtonu 6. januara 2021.
Istorijski uspeh vladajuće stranke
Nije mu uspelo. Sve brige da će veliki broj njegovih ljudi dobiti odgovorne zadatke nisu se ostvarile. Baš suprotno, već decenijama nijedna američka vladajuća stranka nije ostvarila ovako dobre rezultate kao sada demokrate pod Bajdenom.
Prva ispitivanja javnog mnjenja pokazala su da, naravno, i ljude u SAD najviše zaokupljaju ekonomske brige. I u Sjedinjenim Američkim Državama rastu cene nekretnina, u nekim regionima u nebeske visine, inflacija je visoka, a briga za budućnost velika.
Ta ispitivanja pokazuju i da se mnoge Amerikanke i Amerikanci itekako brinu za stanje njihove demokratije – i razumeli su da, ako ne izađu na izbore, to samo ide na ruku fanaticima. Zato i jeste zabeležena velika izlaznost.
Mladima zaštita klime nije smešna
Isto tako upada u oči da je ovoga puta bilo mnogo mladih koji su prvi put izašli na izbore, jer i u SAD mnogima leži na srcu borba protiv klimatske katastrofe. A to je tema koju gotovo svi republikanci ismevaju.
Sve to – a onda i rasprava o pravu na abortus – zaustavilo je pobedonosni pohod Trampovih republikanaca od kojeg se strahovalo. Sve to jača i poziciju predsednika Bajdena, i to uprkos činjenici da njegova vladavina neće biti jednostavnija kada demokrate po svoj prilici budu izgubili većinu u Kongresu.
Okovi republikanaca
Veoma zanimljivo pitanje je i šta će ovi rezultati značiti za republikance. Da li će uspeti da se oslobode okova – sada kad postoji očigledan dokaz da ekstremne pozicije Trampa nisu u stanju da privuku većinu birača, barem ne na čitavoj teritoriji SAD? Da li će Donald Tramp ipak sledeće nedelje i formalno da najavi svoju novu kandidaturu za predsednika? Da li će ljudi kao što je Ron Desantis, guverner Floride koji je ostvario uverljivu pobedu između ostalog i zato što se jasno ogradio od Trampovih stavova, sakupiti hrabrosti i nastupiti protiv Trampa?
Čim se završe ovi izbori, počinje predizborna bitka. U to je uveren i predsednik Bajden, jer je ovaj relativni uspeh nedvosmisleno prihvatio kao svoj sopstveni. Zato je najavio da će početkom sledeće godine on i njegova supruga Žil da odluče da li će se ipak kandidovati i za sledeći mandat.
Mnogo je pitanja na koja bi trebalo pronaći odgovor u sledećim danima i nedeljama. Ali, u ovom trenutku može da se odahne. Američka demokratija, koja se gotovo već proglasila mrtvom, ipak živi. I to je zaista dobra vest.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.