"Anticiganizam" u nemačkoj javnosti

„Tačno je, mnogo toga smo postigli“, poručio je Romani Rose iz Berlina, osvrćući se na 30 godina borbe protiv „anti-ciganizma“ u Nemačkoj. On je još od 1982. godine na čelu Centralnog saveta Sinta i Roma u Nemačkoj. Pre 30 godina nije "mnogo toga mogao da zamisli, što je u međuvremenu postalo moguće". Poput još jednog susreta sa kancelarkom, Angelom Merkel. Ranije se o ovoj manjini govorilo, kao žrtvi nacional-socijalizma. Neke nemačke pokrajine, poput Švezvig-Holštajna, unele su zaštitu romske manjine u svoj Ustav. Rezultati su zaista impresivni, priznaje Rose, ali nezavisno od toga „u javnim raspravama je stigmatizacija Roma, ponovo dobila na težini“.

Kada to kaže, šef Centralnog saveta Sina i Roma u Nemačkoj, prevashodno misli na imigraciju siromašnih građana, ili još preciznije znatno povećan broj potražilaca azila iz zemalja jugoistočne Evrope. U novembru 2013, gradonačelnici više nemačkih gradova, obratilo se za pomoć vladi u Berlinu, sa obrazloženjem da je na njih povećan „finansijski pritisak zbog priliva siromašnih imigranata iz drugih zemalja EU.“

„Za šačicu glasova desno orijentisanih“

U javnoj raspravi se „sporni imigranti“ najčešće povezuju sa Sintima i Romima, kritikuje Markus End, autor studije „Anti-ciganizam u nemačkoj javnosti – strategije i mehanizmi medijalne komunikacije“. To inertno poistovećivanje je pogrešno i obično neizdiferencirano.

Takvom jednačinom nastao je slogan „Ko vara, mora da leti“, za kojim je posegnula bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) početkom godine, započevši kampanju na opštinskim izborima. „To je čist populizam, koji za cilj ima osvajanje par glasova desnice“, dodaje Rose i upozorava na veoma opasnu diskusiju. Jer su pojedine ekstremno-desničarske partije postale prilično uticajne u Evropskoj uniji (EU), na primer u Mađarskoj. Anti-ciganizam je izborno sredstvo, kako bi se osvojili glasovi. On od nemački stranaka očekuje da se suprotstave ovom trendu. Jer kakve veze siromaštvo ima sa poreklom građana, pita se Rose?

„Rasno profilisanje“

Sugerisanje porekla, kada se govori o problemu siromaštva, ima „fatalne posledice“ na manjinu, koja živi i u Nemačkoj, kaže predsednik Saveta i podseća na stigmatizaciju Jevreja u nacional-socijalizmu. Kristine Liders, šefica Saveza za borbu protiv diskriminacije u Nemačkoj, ukazuje na efekte, koje takva politika ima danas. Prilike za Sinte i Rome na nemačkom tržištu rada su katastrofalne, kaže ona. Oni se na aerodromima i železničkim stanicama dodatno kontrolišu. Nadležni organi, pa tako i policija, moraju „sa rasnim profilisanjem“ da prestanu, zahteva Liders.

Predrasude o Sintima i Romima mogle bi se razbiti „pozitivnim primerima“, tvrde stručnjaci. Mnogi ne znaju da su Čarli Čaplin i Pablo Pikaso pripadali upravo ovoj manjinskoj zajednici. Ali takvi slučajevi se retko navode, upozorava autor studije End. „Mediji i dalje doprinose negovanju tzv. ‚ciganskih klišea' i između privatni i javnih medijskih servisa u tome gotovo i da nema razlike“, kaže on. Drugim rečima, tvrdnje da su Romi i Sinti „problem“ isključivo desno orijentisanih građana, ne odgovora istini. Politički gledano, takav profil imaju pojedinci, čija se razmišljanja mogu povezati sa retorikom „centra“ i stranaka koje naginju desnici. Očigledno da i mnogi novinari imaju problem sa stereotipima iz detinjstva. I Romani Rose je primetio tu tendenciju nemačkih medija. Smatra da bi novinari morali biti odgovorniji. U izveštavanju je potrebno da postoji ravnoteža. Zahteve političara ne treba prihvatati zdravo za gotovo, bez iznošenja kritike.

U kontekstu pooštravanju Zakona o azilu za imigrante iz više zemalja jugoistočne Evrope, poput Srbije, Rose kaže kako tamo nije problem politički progon, već stigmatizacija i isključenost Roma i Sinta iz društvenih tokova. Zbog toga od Evrope očekuje veće zalaganje za poboljšanje položaja ove manjine na Balkanu, pre svega ekonomski.