Reč je o molbi, apelu, opomeni. Stručna grupa koju je angažovao Bundestag zahteva pojačano suočavanje s antisemitizmom u nemačkom društvu. I brojni akteri iz jevrejske zajednice u toj zemlji slažu se s mišljenjem stručnog tela.
Slučajno ili ne, stručno telo je svoj izveštaj objavilo upravo na Jom Hašou u Izraelu, na dan kada ta zemlja na pet minuta „stane“ – u znak sećanja na šest miliona Jevreja koje su ubili nemački nacisti. Na dan kada je nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel prvi put zvanično boravio u Jerusalimu, posetio spomen centar Jad Vašem i u knjigu utisaka upisao: „Podsećati svaki dan“.
Podsećati svaki dan… Koliko je to neophodno pokazuju i brojni policajci ispred jevrejskih ustanova u Berlinu i drugim nemačkim gradovima. To dokazuje i slučaj učenika koji je naputio svoju školu u Berlinu zato što su ga šikanirali i pretili mu zbog njegovog jevrejskog porekla. Nemačka može da bude ponosna na to što je danas, pa i zbog jevrejskih doseljenika iz Sovjetskog Saveza pre dvadesetak godina, na brojnim mestima u zemlji procvetao jevrejski život, da se gradi nove sinagoge, da u Nemačkoj, zemlji počinilaca holokausta, ponovo studiraju i deluju rabini i kantori.
Subjektivni doživljaj nesigurnosti i straha
Stručnjaci Bundestaga bave se brigama jevrejskog stanovništva od porasta antisemitskih tendencija i nasilja. Jedna je stvar da li je to danas statistički moguće dokazati (dokument naime to ostavlja otvorenim i ne nudi nove brojke). Jevreji u Nemačkoj, a to je druga stvar, u svojim subjektivnim doživljajima govore o pojačanoj nesigurnosti ili strahu.
U izveštaju se izražava i žaljenje zbog nedostataka u merenju muslimanskog antisemitizma, pa i antisemitizma među izbeglicama. Pre nego što prorade populistički refleksi: malo je gledišta koja se tako objektivno bave tim pitanjem kao što su glasovi jevrejskih predstavnika i organizacija u Nemačkoj. Predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Jozef Šuster, ukazuje da je za to odgovorno raspoloženje u zemljama porekla mnogih izbeglica – a ne njihova religija. I zato je još važniji sveobuhvatni prosvetiteljski rad. I to mora biti sastavni deo rada na integraciji u nemačko društvo. Integracija iziskuje rad i to važi i po ovom pitanju.
Poverenik za borbu protiv antisemitizma
Primećuje se i da je Nemačka tu još uvek gotovo na samom početku – što je takođe jedan od razloga zbog kojeg bujaju predrasude – i da joj je potreban kvalifikovan istraživački rad.
Grupa stručnjaka Bundestaga traži da se imenuje poverenik za borbu protiv antisemitizma, komisija koja bi koordinirala rad na pokrajinskom i saveznom nivou i šire podsticaje za projekte. Centralni odbor Jevreja u Njemačkoj u tim zahtevima vidi potvrdu njihovog zahteva za uvođenjem poverenika za borbu protiv antisemitizma. Ostaje upitno i sporno koliko je smisleno i izvodljivo da takav jedan poverenik sedi u kancelarskom uredu, nezavisno od mandata. Razni poverenici sa svojim zadacima vezani su za parlament i iz te pozicije mogu da privuku pažnju medija i javnosti. Ali načelno se radi o tome da se ustanovi jedna funkcija, odnosno osoba na saveznom nivou, koja će da se bavi ovom temom. Politika bi taj zahtev trebalo da shvati ozbiljno.