Apel Jevrejima u Nemačkoj: Ostanite ovde!

Opunomoćenik nemačke vlade za antisemitizam Feliks Klajn je apelovao na sve Jevreje u Nemačkoj da ostanu u zemlji. U Nemačkoj danas ima Jevreja koji ozbiljno razmišljaju da se isele, zjavio je Klajn u razgovoru za list Mannhajmer Morgen: “To je alarmantno. Ako bi se Jevreji odlučili za odlazak, to bi bio pogrešan signal, jer bi to značilo da su počinioci postigli svoj cilj."

Vladin opunomoćenik naglašava da je "čudo da u Nemačkoj posle 1945. uopšte postoji jevrejska zajednica.“ Klajn je istovremeno pozvao sve nemačke građane da posete sinagoge, jevrejske kulturne programe ili restorane. "Jevreji su deo naše društvene raznolikosti. Budimo odvažni i stavimo ponekad kipu (jarmulku) na glavu. To bi bio znak empatije", poziva Klajn.

Istovremeno je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer u jednom intervjuu njemačkoj televiziji ZDF najavio skoru zabranu šest desnoekstremnih grupa u Nemačkoj. On smatra da je opasnost od desnog ekstremizma u zemlji vrlo velika i da se u svakom trenutko može računati s novim napadima. Po njegovoj proceni u zemlji trenutno ima oko 24.000 desnih ekstremista, od čega su bar polovina potencijalno spremni na nasilje. Na ulaznim vratima sinagoge u Haleu vide se rupe od metaka iznad i ispod brave. To su tragovi napada. Desnoekstremni terorista pokušao je da upadne u zaključanu sinagogu, pred sinagogom je ubio jednu ženu, a jednog muškarca u obližnjem turskom restoranu brze hrane. Da vrata sinagoge nisu bila tako čvrsta, napadač je mogao da upadne u sinagogu i počini masakr.

Iza vrata je bilo oko 80 ljudi na bogosluženju povodom Jom kipura, Dana pomirenja, najvažnijeg jevrejskog praznika. "Prvo sam morao da shvatim šta se događa", izjavio je predsednik zajednice Maks Privorocki za DW. Privorocki je onda pozvao policiju, vernici su na vrata nagurali nameštaj i od vrata pobegli u unutrašnjost zgrade, u kuhinju. Nakon više od deset minuta policijski auto je stigao pred vrata, kaže Privorocki.

Ubistva su mogla biti sprečena

Dobro posećenu sinagogu u Haleu, znači, nije čuvala policija? "U Haleu, u Saksoniji Anhaltu to je normalno", kaže Privorocki. "U stalnom smo kontaktu s policijom. Ali, po njihovim navodima bilo je dovoljno što su povremeno, ne znam koliko često, prolazile policijske patrole. Oni kažu: ako ne vidite policiju to ne znači da ona nije tu."

Da je jedan policajac bio na licu mesta, na straži ispred sinagoge, onda bi napadač mogao odmah biti onesposobljen, kaže Jozef Šuster, predsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj u razgovoru za Dojčlandfunk. Dva ubistva bi tako verovatno bila sprečena, kaže on. "Očito policija nije pre napada ispravno procenila situaciju", smatra Šuster.

Sinagoga kao utvrđenje

Policija u Nemačkoj je stvar pokrajina. U većini saveznih pokrajina se više radi na zaštiti sinagoga nego u Saksoniji Anhalt. U Severnoj Rajni Vestfaliji policijska zaštita ispred sinagoga i drugih jevrejskih ustanova poput škola ili staračkih domova je stalno "visoka", kaže jedna portparolka pokrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova u razgovoru za DW. Ne otkriva pojedinosti iz bezbednosnih razloga, i dodaje da je nakon napada u Haleu angažovano više policajaca nego inače. "Ustanove su pod nadzorom 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji."

Ispred sinagoge u Kelnu zaštita je vidljiva po policijskom vozilu. Kao i svakog dana i danas je ono ispred zgrade s Davidovom zvezdom. Ispred zgrade do ulice su postavljeni veliki betonski blokovi, a zbog teških metalnih vrata i neoromaničkih ukrasnih tornjića sinagoga pomalo podseća na utvrđenje. Danas je pred vratima cveće.

Za zaštitu sinagoga savezna pokrajina Severna Rajna Vestfalija ne stavlja na raspolaganje samo policajce. Sa jevrejskom zajednicom je potpisan i državni ugovor po kojem ova pokrajina svake godine daje tri miliona evra za jačanje bezbednosti jevrejskih ustanova: za čvršća vrata, nadzorne kamere i skloništa u koja se ljudi mogu skloniti u slučaju opasnosti. Neke jevrejske zajednice su osim toga angažovale privatno obezbeđenje. Pritom kao savetnici za bezbednost pomažu i bivši izraelski vojnici.

Cveće i policajci i u Berlinu

Slična slika kao u Kelnu vidi se i ispred Nove sinagoge u centru Berlina. I nju svakodnevno čuva policija, a prolaznici su pred nju položili cveće za žrtve napada. Jedna starija žena kaže da je ovamo došla jer je čula da se tu održava tihi protest, ali njega nije bilo.

"Mora se nešto hitno preduzeti. Političari ništa ne čine. 3. oktobra su neonacisti mogli da marširaju, a ljudi kao ja su bespomoćno stajali." Jedan mladić koji radi za jednu hrišćansku crkvu došao je ovamo iz solidarnosti. "To se već duže oseća u vazduhu, politički i društveni razvoj je takav", kaže on. Smatra da su jevrejske zajednice više ugrožene nego pre nekoliko godina. "Ako se društvo cepa, polarizuje, onda se uvek postavlja pitanje: šta je sa Jevrejima?"

Posetioci iz inostranstva su znatno manje zabrinuti za Jevreje u Nemačkoj. Iz Australije je došao jedan stariji jevrejski bračni par. Muškarac kaže: "Raduje nas da ovde vidimo policiju i da Nemačka preuzima odgovornost i štiti sinagoge." A njegova supruga dodaje da bi i u njenoj domovini policija morala da štiti škole i sinagoge. Jedan mladi par iz Londona je zgrožen zbog napada u Haleu, ali žena kaže: "Ovamo smo došli jako srećni. I otkako smo ovde ni u jednom trenutku se nisam osećala nesigurnom."

Zaštita sinagoga u Nemačkoj je apsolutno potrebna, kaže Izrael Ben-Ami Velt, krizni menadžer JEvropskog kongresa Jevreja (EJC). "Za jevrejsku zajednicu ovde u Nemačkoj je situacija vrlo komplikovana", kaže Velt u razgovoru za DW.

"S jedne strane je ekstremna desnica u Nemačkoj vrlo jaka, ali prisutni su i džihadisti. Mnogi od njih su se vratili iz borbi u Iraku i Siriji." Velt tu vidi obvezu nemačkih vlasti: "Mora se jasno reći: to nije problem jevrejskih zajednica. To je problem Nemačke."

Molitva bez straha

Šta će se promeniti nakon napada u Haleu? Ubuduće će verovatno pred svim sinagogama moći da se vide policajci. To zahtevaju predstavnici jevrejskih zajednica, na primer Jehuda Tajhtal, rabin Jevrejske zajednice u Berlinu.

"Od vlasti očekujemo da svaka sinagoga u Nemačkoj bude čuvana za vreme molitve", kaže Tajhtal. "Kad ljudi idu na molitvu, oni ne bi trebalo da se boje i trebalo bi da znaju da su zaštićeni."

Ali, ne radi se samo o zaštiti od ubistva. Tajhtal je i sam ovoga leta doživeo da ga pljuju i psuju kad je iz sinagoge, zajedno sa svojom decom, išao kući. Sve više je takvih antisemitskih napada u policijskim izveštajima u Nemačkoj. Mnogi smatraju da takvi napadi stvaraju atmosferu u kojoj nastaju i ubilački napadi kao ovaj u Haleu.

Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer je nakon posete sinagogi izjavio: "Celokupno društvo mora pokazati svoj stav i odlučnu solidarnost sa Jevrejima u našoj zemlji - ne samo nakon događaja kao što je ovaj."

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android