Aralsko jezero - simbol uništavanja prirode

Ova slika gore u međuvremenu je postala simbol uništavanja prirode: zarđali brodovi u pesku pored bivšeg lučkog grada Munjaka u Uzbekistanu. Vode nema već decenijama. Aralsko jezero ili more, jer je voda slana, bilo je nekada jedno od 4 najveća jezera na svetu.

Proces nestajanja Aralskog jezera traje već više od 60 godina. Sve je počelo kada su tadašnje sovjetske vlasti odlučile da za potrebe plantaža pamuka vodu iz reka Sir-Darje i Amu-Darje preusmere na pamučna polja. Bez pritoka, voda u jezeru je počela opada i biva sve slanija.

Severni deo Aralskog jezera, u Kazahstanu je još pod vodom. Tamošnje vlasti čak govore o oživljavanju i vraćanju riba u ove vode. No u zapadnom delu vode više nema. 90 posto nekadašnje vodene površine je u međuvremenu nestalo.

Ujedinjene nacije ovo područje nazivaju simbolom uništenja planete od ljudske ruke. Prema navodima Međunarodnog fonda za spas Aralskog jezera za pet do sedam godina uništenje jezera će dosegnuti tačku s koje više neće biti povratka.

Nova pustinja

Pored dve velike pustinje u regiji, Karakuma i Kisilkuma sada je na mestu Aralskog jezera nastala još jedna – Aralkum. Kako objašnjava direktor fonda za spas jezera Vadim Sokolov, ova poslednja pustinja je opasna jer s njene površine u atmosferu odlaze ogromne količine fine soli koja se nekad nalazila u slanom Aralskom jezeru.

„Ova sl izaziva velike zdravstvene probleme i napada bubrege, disajne puteve i jetru. Uz to uništava i floru i faunu", kaže Sokolov u svom uredu u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana.

Ribe odavno nema u Aralskom jezeru. U šezdesetim godinama prošlog stoleća godišnji ulov je iznosio 40.000 tona. Padom vodostaja povećao se i salinitet vode što je uništilo sve riblje vrste.

„Nakon umiranja ribolova hiljede ljudi je izgubilo posao. Nakon toga je usledilo i odumiranje poljoprivrede koja je zbog nedostatka vode isto tako nestala", govori Sokolov. Nekada je Aralsko jezero sa 69.000 kvadratnih kilometara i preko 1.080 kubnih kilometara vode imalo i ulogu regulatora klime.

Veliki planovi, malo novca

Predsednik Uzbekistana Šavkat Mirsijojev je kao jedan od glavnih političkih ciljeva naveo oživljavanje aralske regije. Planirani su mnogi ekološki projekti, bunari za pitku vodu i pogoni za desalinizaciju. Umesto plantaža pamuka, koje su i najvećim delom odgovorne za nestanak jezera, sada se planira oživljavanje turizma na preostalim vodenim površinama i to po uzoru na turističke centre na Mrtvom moru.

No Sokolov se žali kako je „dobrih ideja previše a novca premalo". Njegov fond raspolaže s oko dva miliona dolara godišnja dok bi samo za izgradnju potrebne infrastrukture bilo potrebno oko 400 miliona.

„Mi smo izgubili decenije dragocenog vremena ne čineći ništa", rezignirano kaže Sokolov. Aralsko jezero je dokaz kako je dovoljna jedna generacija da se uništi jedno od najvećih i najlepših vodenih površina na planeti.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu