Arivederči Enio Morikone...
6. jul 2020.
Enio Morikone je svetsku slavu stekao šezdesetih godina, kao kompozitor muzike za sedam špageti-vesterna koje režirao njegov školski drug Serđo Leone (1929.- 1989.)
Morikone je već odavno bio osvojio srca publike širom sveta, pre nego što mu je Američka filmska akademija 2007. dodelila počasni Oskar za životno delo, izuzetan doprinos umetnosti filmske muzike. uručio mu ga je Klint Istvud. I Oskara za muziku dobio je tek 2015. za Tarantinov film Podlih osam i tako bio najstariji dobitinik takmičarskog Oskara.
Možda bi Enio Morikone ranije dobio priznanja, do kojih mu je bilo stalo, i možda bi ih bilo više u glavnom gradu sveta filma, Holivudu, ali on nije hteo da napusti Italiju. Nije hteo da napusti Rim. I nikako mu nije polazilo za rukom - da nauči engleski.
Enio Morikone je rođen 10. Novembra 1928. u Rimu. Otac mu je bio trubač, pa se i Morikone, koji je rano pokazao talenat, školovao za taj instrumnet. Napisao je svoje prve kompozicije kad je imao 6 godina. Njegov rani opus obuhvata simfonijsku i kamernu muziku.
Možda je pravi početak njegove karijere bio kada je počeo da radi za RAI kao muzčki asisent i komponuje muziku za radio drame. Pisao je i za pozorište i televiziju.
Kada je reč o filmu, počeo je sa lakim italijanskim komedijama početkom šeszdesetih, i tada se izvešio da piše jednostavne prepoznatljive melodije. Već je bio napisao muziku za nekoliko manje poznatih vesterna kada je 1964. počela saradnja sa Leoneom i kada je nastao - špageti vestern. Prvi je bio Za šaku dolara, početak trilogije, u koju spadaju i filmovi Za dolar više i Dobar loš i zao.
Osamdesetih Morikone komponuje partiture za legendarne fillmove različitih žanrova, među kojima su Bilo jednom u Americi, Misija, Stvor, Nedodirljivi. Sarađivao je sa režiserima kao što su Brajan de Palma, Bari Levinson, Džon Karpenter, Đuzepe Tornatore.
Morikone je bio i strastveni dirigent, pa je čak i u svojoj 90-oj godini nastupao na pozornici, na oproštajnoj turneji. Njegovi koncerti su uvek bili rasprodati.
Maestro je voleo publiku, a publika je obožavala Maestra. Enio Morikone više nije živa legenda. Ostavio je čovečanstvu lepotu, i ono će ga pamtiti sve dok budu postojali filmovi i muzika.