Atina i Skoplje za okončanje spora

Iskusni diplomata Metju Nimec već dvadeset godina pokušava da reši spor koji je za mnoge teško razumljiv. Pod imenom „Republika Makedonija“ koje je ukorenjeno u ustavu, ta mala balkanska zemlja je 1991. godine, nakon raspada Jugoslavije, proglasila nezavisnost. Samo što Grčka to ime smatra svojim i vidi ga kao deo svog istorijskog nasleđa, bojeći se pritom teritorijalnih pretenzija prema svojoj istoimenoj provinciji. Ipak, proevropske političke stranke u Grčkoj u međuvremenu prihvataju ime koje sadrži pridev „makedonski“. Ali „Republika Makedonija“? To ne dolazi u obzir, smatra grčka strana. I to se do danas nije promenilo.

Zaev spreman za dijalog

Zašto bi onda upravo ova pregovoračka runda mogla da bude uspešna u pronalaženju kompromisnog rešenja? „U Skoplju danas imamo novo političko rukovodstvo, ono deluje razborito i ozbiljno je zainteresovano za dijalog“, objašnjava Spiros Danelis, poslanik socijalno-liberalne stranke „To Potami“ u grčkom parlamentu. Danelis pritom podseća na odlazak desničarko-populističkog premijera Nikolu Gruevskog (VMRO-DPMNE), koji je bio poznat po nacionalističkim stavovima. Njegov socijaldemokratski naslednik Zoran Zaev iskazao je volju da se obnove pregovori sa Atinom, zamrznuti još od 2014. godine.

Da i na grčkoj strani približivanje ne ide tako lako, Danelis je osetio na svojoj koži. Nakon jednog intervjua prošle sedmice pogrešno je citiran – i to da susednoj zemlji odobrava ime „Republika Makedonija“. Usledile su poruke mržnje desničara. Na Kritu, odakle dolazi, čak je bio suočen i sa otvorenim pretnjama. U razgovoru za DW Danelis naglašava da o „Republici Makedoniji“ nije govorio, te da neće ni ubuduće. Ipak, on smatra da bi i grčka strana u predstojećim pregovorima trebalo da pokaže spremnost na kompromis.

„Nova Makedonija“ ili „Vardarska Makedonija“?

Posrednik Nimec je optimista: „U Skoplju imamo novu vlaua koja je veoma zainteresovana da se problem reši. Mislim da je i grčka strana shvatila da je rešenje i u interesu njene spoljne politike u regionu“, rekao je diplomata UN u ponedeljak (15.1.) u intervjuu za grčku državnu televiziju ERT. I dodao: „Nema ničeg potpuno novog i čarobnog u ovoj raspravi. Znamo šta dve strane misle.“ To znači da ni u Njujorku pregovarači ne bi trebalo da očekuju neki novi predlog o kome do sada nije bilo reči. Zbog toga su mnogi analitičari u Atini skeptični. Jorgos Cogopulos, saradnik trusta mozgova ELIAMEP, za DW kaže da ne razume optimizam uoči predstojećih pregovora, s obzirom na to da nijedna strana ne odstupa od svog osnovnog stava. „Provokacija Gruevskog doduše više nema, ali to ne znači da će njegov naslednik jednostavno da promeni ime države“, ocenjuje atinski politikolog.

- pročitajte još: „Nijedna strana ne želi da izgubi obraz“

Prema izveštaju atinskog lista „Ril njuz“ (Real News), koji nije demantovan, posrednik Ujedinjenih nacija Nimec želi da se narednih dana razmotre tri alternativna predloga za rešenje spora: „Severna Makedonija“, „Gornja Makedonija“ i „Vardarska Makedonija“. Poslednji predlog odnosi se na makedonsku reku Vardar i deluje prihvatljivo i za konzervativne Grke, s obzirom na to da ne budi asocijacije na grčku istoriju. Ali pitanje je da li će vlada Aleksisa Ciprasa podržati to kompromisno rešenje. Naime, njen desničarsko-populistički koalicioni partner – stranka ANEL, protiv je svakog imena u kome se spominje reč „Makedonija“.

Lider stranke ANEL Panos Kamenos, u utorak (16.1.) je izneo svoj predlog: susedna zemlja bi jednostavno mogla da se zove „Vardarska“ – bez dodatka „Makedonija“, napisao je na Tviteru. „Za Kamenosa bi svako kompromisno rešenje koje bi sadržalo naziv ’Makedonija’ bilo političko samoubistvo“, ukazuje politički analitičar Cogopulos. To bi imalo posledice i po levičarskog premijera Ciprasa, koji bi u slučaju razilaženja s koalicionim partnerom mogao da ostane bez većine u parlamentu – i to baš u trenutku kada, kako i sam najavljuje, želi da okonča međunarodni finansijski nadzor nad Grčkom i zemlju vrati na finansijska tržišta.

Cipras za glasanje u parlamentu

I pored svega toga, vlada u Atini je optimistična: neposredno nakon što je u noći sa ponedeljka na utorak parlament usvojio novi paket reformi i štednje, jedan predstavnik vlade iznenadio je novinare izjavom da će se, veruje, sledeće važno glasanje odnositi na spor oko imena. Bilo je to mudro formulisano: Cipras hoće da se o budućem kompromisnom rešenju odlučuje u parlamentu – a ne na referendumu. U tome će ga verovatno podržati sve opozicione stranke. „Predstavnička demokratija ima svoja pravila, izabrani predstavnici naroda morali bi da preuzmu odgovornost“, podseća Danelis. „Parlament pravo mesto za raspravu o kompromisnom rešenju u vezi naziva države.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android