Azbuka zaoštravanja na Bliskom istoku

Šta je izazvalo aktuelne tenzije?

Trojica izraelskih mladića oteta su 12. juna u blizini Hebrona na Zapadnoj obali. Prema navodima vojske, trojica učenika teologije starosti između 16 i 19 godina poslednji put su viđeni u blizini autobuske stanice u jevrejskom naselju Guš Ezion, izgrađenom na palestinskoj teritoriji. Odatle su navodno nameravali da se jednim kamionetom odvezu kući i ušli su u automobil izraelskih registracija. Otmičari su, što će se kasnije saznati, trojicu mladića ubrzo ubili. Armija je pokrenula masovnu potragu tokom koje je ubila šest nedužnih Palestinaca. Tela trojice učenika pronađena su 18 dana kasnije, ispod kamenih humki na jednoj livadi nedaleko od Hebrona.

Ko su počinioci?

Identitet počinilaca nije razjašnjen. Najpre se oglasio jedan ogranak Al Kaide koji je poručio da se radi o osveti za ubistva tri njihova borca ranije ove godine. Međutim, već nakon nestanka učenika Izrael je optužio Hamas, radikalnu palestinsku stranku koja praktikuje napade na Izrael. Hamas nije potvrdio ni demantovao tvrdnje. Mediji su pisali da je jedna lokalna grupa počinila ubistva bez dogovora sa centralom Hamasa. Izraelska tajna služba je navodno kao počinioce identifikovala dvojicu članova pokreta iz Hebrona. Oni su trenutno u bekstvu.

Šta se desilo posle zločina?

Nasilje je eskaliralo na obe strane. U racijama izraelske vojske ubijeno je šest Palestinaca, a uhapšeno 420 – uglavnom članova Hamasa. Nakon sahrane trojice učenika Izrael je pokrenuo masovno raketiranje Pojasa Gaze u kojem je povređeno petoro ljudi. Izrael se pravda samoodbranom – iz Gaze je zaista u ponedeljak ispaljeno dvadesetak projektila. Kopnene trupe Izraela pojačale su prisustvo na administrativnoj liniji. Mnogi građani traže osvetu – u Istočnom Jerusalimu je ubijen 16-godišnji Palestinac. Izraelski premijer Netanjahu upozorio je obe strane da ne uzimaju pravdu u svoje ruke i pozvao organe gonjenja da brzo razjasne ubistvo palestinskog dečaka. Hamas je najavio osvetu.

Kakva je politička pozadina?

Pre nekoliko sedmica su dve palestinske partije – umereni Fatah i radikalni Hamas – dogovorile vladu nacionalnog jedinstva u kojoj bi sedeli uglavnom eksperti. Ta vlada bi trebalo da prizna potpisane mirovne sporazume sa Izraelom i da se dalje zalaže za mir. Pomirenje dve do sada suprotstavljene stranke loše je prihvaćeno u Izraelu. Premijer Netanjahu poručio je palestinskom predsedniku Abasu da ne može istovremeno da se miri sa Izraelom i sa Hamasom koji traži uništenje Izraela. Dodao je da će Izrael od sada za sve terorističke napade – iza kojih uglavnom stoji Hamas – kriviti autonomnu palestinsku vladu.

Šta su jevrejska naselja?

Trojica ubijenih tinejdžera živeli su u tri različita jevrejska naselja na Zapadnoj obali, jednoj od dve autonomne palestinske oblasti. Radi se o teritoriji koju je Izrael osvojio na račun Jordana u Šestodnevnom ratu 1967. Ta oblast se, dakle, nalazi izvan takozvane zelene linije koja je ograničavala izraelsku teritoriju posle rata 1949. Podaci od pre skoro dve godine (novije je nemoguće naći) govore da na Zapadnoj obali ima čak 125 jevrejskih naselja koja je finansirala vlada Izraela. Postoji još 100 nepriznatih – u njima se uglavnom naseljavaju ortodoksni Jevreji i radikalni nacionalisti. Ukupno u svim naseljima živi više od pola miliona Jevreja.

Da li je izgradnja naselja pravno utemeljena?

Ujedinjene nacije smatraju da su naselja nelegitimna. U rezoluciji 66/78 sa početka 2012. godine piše da su jevrejska naselja na palestinskoj teritoriji izgrađena „kršenjem međunarodnog prava“. Dodaje se da su „izraelska naselja u palestinskoj oblasti, uključujući i Istočni Jerusalim, kao i zaposednutu sirijsku Golansku visoravan, prepreka miru, privrednom i društvenom razvoju“. Izrael se protivi tumačenju uz objašnjenje da Pojas Gaze i Zapadna obala nisu bili deo nijedne suverene države još od sloma Osmanlijskog carstva. Kažu još da ni jordanska aneksija Zapadne obale nije bila međunarodno priznata i da zato na ovim teritorijama ne može da važi Ženevska konvencija koja zabranjuje nasilno prebacivanje civilnog stanovništva na teritoriju drugih država.