„Azov“ – mit o nacionalističkim borcima iz Marijupolja

Kratak video prikazuje ekran u ukrajinskom vojnom vozilu. Pretpostavlja se da se vozi kroz seosku oblast. Spoljna kamera prikazuje oklopno vozilo s belim slovom „Z“ – simbolom ruskih trupa u Ukrajini.

Čuju se potmuli pucnji koje ispaljuje navodno rusko vozilo. Video je u ponedeljak na svom kanalu na Telegramu objavio ukrajinski puk „Azov“ i on bi trebalo da prikazuje lučki grad Marijupolj na Azovskom moru. Borci „Azova“ su u jednom danu uništili tri ruska oklopna vozila i četiri oklopna transportera, kao i „mnogo pešadije“, navodi se u saopštenju puka. „Azov“ je u utorak objavio i fotografiju mrtvog čoveka u uniformi i javio da je reč o ruskom generalu. No, sve te navode teško je proveriti.

-pročitajte još: Srbi i Hrvati u Ukrajini: Psi rata ili nešto drugo

Uz glavni grad Kijev i drugi po veličini grad Harkov, Marijupolj je jedno od mesta u Ukrajini gde Rusija posebno brutalno vodi rat protiv Ukrajine. Taj grad sa oko 500.000 stanovnika, od početka marta je pod opsadom i žestokim bombardovanjem. Nema ni struje ni vode, a zalihe hrane su oskudne.

Ukrajinski nacionalisti koji govore ruski

Sedište puka „Azov“ je u Marijupolju. On je u sastavu Nacionalne garde i tako podređen Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ima reputaciju jedne od najpoznatijih, posebno dobro obučenih, ali i jedne od najkontroverznijih jedinica. To je zato što su „Azov“ osnovali ultranacionalisti, a njegovo postojanje Rusija, između ostalog, navodi kao izgovor za svoj rat protiv Ukrajine.

„Azov“ je formiran u maju 2014. godine kao dobrovoljački bataljon u gradu Berdjansku, na Azovskom moru. Neki borci su ranije igrali ulogu u protestima opozicije u Kijevu kao deo takozvanog „Desnog sektora“ – neznatne, ali aktivne grupe ukrajinskih desničarskih ekstremista. Jezgro potiče iz istočne Ukrajine. Oni govore ruski i prvobitno su se zalagali za jedinstvo istočnoslovenskih naroda: Rusa, Belorusa i Ukrajinaca.

Neki su došli s fudbalske huliganske scene, drugi su bili aktivni u marginalnim nacionalističkim krugovima. „To su grupe koje se u Nemačkoj opisuju kao slobodna drugarstva“, kaže za DW Andreas Umland, stručnjak iz Stokholmskog centra za istočnoevropske studije.

„Azov“ je od početka bio kontroverzan i zbog svog grba (vučja udica), koji liči na izduženi kukasti krst. Oni međutim ne žele da se to shvati kao simbol nacističke Nemačke, već kao stilizovana slova „N“ i „I“, što bi zapravo trebalo da znači: „nacionalne ideje“.

„Vučija udica ima radikalnu desničarsku konotaciju. To je paganski simbol koji su koristili i SS-ovci“, kaže Umland. „U Ukrajini, međutim, stanovništvo to ne vidi kao fašistički simbol.“

Podela na vojni i politički deo

Osnivač i vođa „Azova“ bio je Andrij Bilecki, 42-godišnji apsolvent istorije Nacionalnog univerziteta u Harkovu, u istočnoj Ukrajini. Godinama je bio aktivan na desno-ekstremističkoj sceni. U leto 2014, „Azov“ je bio umešan sa malim brojem snaga u ponovnom osvajanju Marijupolja od proruskih separatista. Delovao je kao puk od jeseni 2014, a prema pisanju medija, pre izbijanja rata imao je oko hiljadu boraca i sopstvenu artiljeriju i tenkove. Tada je kijevska vlada odlučila da ultranacionaliste integriše u državne strukture.

Tokom 2015. i 2016. pojavilo se i političko krilo „Azova“. Bilecki je podneo ostavku na mesto komandanta i zajedno sa bivšim borcima osnovao političku partiju „Nacionalni korpus“, koja, međutim, nije mogla da zabeleži nikakav izborni uspeh. Sam Bilecki je ipak ušao u parlament putem direktnog mandata, ali ga od izbora 2019. godine nema u parlamentu. Nakon početka ruske invazije, kako je sam izjavio, bori se na frontu kod Kijeva.

Obuka za strane desničarske ekstremiste?

Umland kaže da je mit o „Azovu“ nastao i zbog ruske propagande. Bilo je optužbi za pljačku i nedolično ponašanje tokom rata protiv mnogih dobrovoljaca 2014. godine, uključujući i borce „Azova“.

O puku su nebrojeno puta pisali zapadni novinari, a „Azov“ je pritom uvek pokušavao da se distancira od optužbi za rasizam i radikalni nacionalizam. S umerenim uspehom. U američkom Kongresu 2019. godine postojala je inicijativa da se puk klasifikuje kao „teroristička organizacija“. To se međutim nije dogodilo.

U jednom TV-intervjuu, Bilecki je demantovao izveštaje da je puk obučavao hiljade muškaraca iz inostranstva, uključujući i one sa Zapada. Govorio je o nekoliko stotina, od kojih su se neki obučavali za „ratne medicinare“.

Činjenica je da „Azov“ godinama održava kontakte s desničarskom ekstremističkom scenom u inostranstvu. Imao je kontakata i u Nemačkoj, navodi se u odgovoru nemačke vlade na upit poslaničke grupe stranke Levice.

Andreas Umland ukazuje na važnu razliku između „Azova“ i desničarskih ekstremističkih struktura na Zapadu: „Mi obično smatramo da je desničarski ekstremizam nešto opasno što može da dovede do rata“. U Ukrajini je, tvrdi, bilo obrnuto.

Prema Umlandu, rat je doveo do uspona i transformacije tog marginalnog „drugarstva“ u politički pokret. Međutim, njihov uticaj u društvu je precenjen. Trenutno je samo ruska propaganda zainteresovana za „Azov“. Za većinu Ukrajinaca, ocenjuje Umland, to su borci koji brane svoju zemlju od nadmoćnog napadača.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.