Bajontek: Brzinom svetlosti do vakcine protiv korone
10. novembar 2020.
„Lightspeed“, brzina svetosti – naziv je projekta koji je sredinom januara pokrenula nemačka firma „Bajontek“ (BioNTech). Radilo se ni više ni manje nego o razvoju vakcine protiv korona-virusa u rekordnom roku. I od tada projekat zaista napreduje brzinom svetlosti. Razvoj neke vakcine po pravilu traje osam do deset godina, ali istraživači iz Majnca mogli bi da dobiju odobrenje u SAD za svoju vakcinu za nešto više od godinu dana.
-pročitajte još: Bajntek i Fajzer: Vakcina protiv korone 90 odsto efikasna
Ono bi trebalo biti spremno sredinom novembra, kada Niontek i njegov partner, američki farmaceutski koncern „Fajzer“ (Pfizer), nameravaju da podnesu zahtev za hitnu dozvolu u SAD. Trenutno dostupni podaci ukazuju na 90-procentnu zaštitu protiv kovida 19, objavili su Bajontek i Fajzer u ponedeljak (9.11). Ako dobiju dozvolu, bili bi time prvi u trci za vakcinom na Zapadu.
I evropska Agencija za regulaciju farmaceutskih proizvoda EMA je već početkom oktobra najavila pokretanje postupka odobravanja vakcine. Ona se trenutno još uvek ispituje u studiji u kojoj učestvuju desetine hiljada osoba. Kako bi se ubrzao postupak odobravanja, privremeni rezultati sada se kontinuirano proveravaju sve dok ne bude dostupno dovoljno informacija za odluku o odobrenju, navodi EMA.
Terapija raka uz pomoć imunog sistema
Iza biotehnološke firme Bajontek stoje dve glavne osobe: Ugur Šahin i Ozlem Tureči. Još u januaru ove godine, kada je korona-virus besneo u Kini, a u Nemačkoj retko ko bio ozbiljno zabrinut zbog mogućnosti pandemije, dvoje medicinara, Šahin i Tureči, shvatili su o čemu se radi i svoja istraživanja usmerili su na razvoj vakcine protiv tog virusa. Tri meseca kasnije, imali su prve kandidate za vakcinu u kliničkom razvoju.
-pročitajte još: Vakcina stiže – maske ostaju
Do tada je njih dvoje bilo usredsređeno na borbu protiv raka. Njihov pristup se pritom značajno razlikovao od uobičajenog lečenja karcinoma. Sa obzirom na to da ne postoje dva pacijenta kod kojih je genetska mutacija ćelija raka potpuno ista, pacijenti ne bi trebalo da budu jednoobrazno lečeni hirurškim zahvatima, hemoterapijom ili zračenjem, smatra to dvoje lekara. Umesto toga, svakom pacijentu je potrebno lečenje posebno prilagođeno njemu.
Pritom Šahin i Tureči koriste činjenicu da ljudsko telo često može da pomogne samo sebi kada ga napadaju bakterije ili virusi. Njihov cilj je da razviju imunoterapiju koja stimuliše mehanizme samoizlečenja i šalje sopstvene odbrambene snage kako bi zloćudne tumore učinili bezopasnim.
Istraživanje kao centar života
„Vrlo rano sam shvatio da me interesuje nauka“, rekao je Šahin kada mu je 2019. dodeljena iranska nagrada za nauku „Mustafa“. Rođen u Turskoj, s četiri godine se s majkom preselio u Keln, gde je njegov otac radio kao gastarbajter u fabrici „Ford“. Nakon završene srednje škole studirao je medicinu na Univerzitetu u Kelnu. „Interesovala me je imunoterapija“, kaže 54-godišnjak. „Interesovalo me to kako funkcioniše imuni sistem, kako se on može voditi da prepozna i napada ćelije raka“.
-pročitajte još: Vakcina protiv korone: dokle se stiglo?
Kao mladi istraživač, sa samo 20 godina, počeo je da radi u laboratoriji. „Imali smo predavanja od ujutro do 16 časova. Ali, kad su moje kolege studenti onda išli kući, ja sam odlazio u laboratoriju i tamo radio. Obično do 21, do 22 sata. Ponekad i do 4 ujutru“, priseća se Šahin. Potom se biciklom vraćao kući.
Šahin je 1992. godine doktorirao s najvišom ocenom, summa cum laude, a zatim je radio kao lekar za internu medicinu i hematologiju/onkologiju na Univerzitetu u Kelnu, gde je habilitirao 1999. godine. Potom se preselio u Univerzitetsku bolnicu Zarland, gde je upoznao svoju buduću suprugu Ozlem Tureči.
Ozlem Tureči: Briga za pacijente u centru pažnje
Ozlem Tureči je ćerka turskog lekara koji je u Nemačku došao iz Istanbula. Kad je Šahin došao u Zarland, Tureči je tamo studirala medicinu. Danas predaje na Univerzitetu u Majncu i smatra se pionirom imunoterapije raka. „Na mene je snažno uticao moj otac koji je radio kao lekar. Još kao devojčica nisam mogla ni da zamislim da radim nijedan drugi posao“, kaže Ozlem Tureči.
„Otac je imao ordinaciju u našoj porodičnoj kući i mi smo se kao deca igrali između pacijenata. Već tada nije bilo stroge odvojenosti između posla i privatnog života“, priseća se Tureči. Od oca je preuzela i to da je briga o pacijentima u centru pažnje.
Kad su se Tureči i Šahin 2002. godine venčali, Šahin je već radio na Univerzitetskoj klinici u Majncu. Čak je i na dan venčanja Šahin bio u laboratoriju – pre nego što je otišao do matičara. A i posle venčanja vratio se u laboratoriju.
Rođenje Bajonteka
Godine 2001. Šahin i Tureči osnovali su biofarmaceutsku firmu „Ganimed farmasjutikals“ (Ganymed Pharmaceuticals), koja razvija imunoterapijske lekove protiv raka. Firma je 2016. prodata za 422 miliona evra. Godine 2008. njih dvoje osnivaju Bajontek. Tu pre svega rade na razvijanju tehnologije i lekova za individualizovanu imunoterapiju raka. Međutim, do sada nijedan od tih lijekova nije razvijen do stepena na kojem bi se dobila dozvola za korišćenje.
Sahin je izvršni direktor Bajonteka i predaje na Univerzitetu u Majncu, njegova supruga Tureči je direktorka medicinskog odeljenja firme i odgovorna je za klinički razvoj. Ujedno predaje kao privatni docent takođe u Majncu.
Andreas Kun, jedan od bliskih saradnika bračnog para, rekao je za Sahina povodom dodele nagrade „Mustafa“: „Retko sam sreo nekoga ko je tako pametan kao što je to gospodin Sahin. On je uvek korak ispred drugih. Kad dođete s novom idejom, on vas tu već čeka, u načelu je tu ideju već predvideo“.
„Gospodin Sahin me nadahnuo od samog početka i to je jedno od njegovih umeća, da može da nadahne ljude“, kaže Kun. „Sahin ne uverava samo naučnim argumentima, već i podstiče sopstvenim entuzijazmom.“
Trenutno u Bajonteku radi više od 1.300 ljudi iz više od 60 zemalja. Pritom su više od pola njih visoko obrazovane žene – oko četvrtina ih ima doktorsku titulu. U oktobru je firma napravila iskorak na međunarodni parket, izašla je na američku berzu tehnologija Nasdaq – i od tada neprestano raste.
Nada počiva na BNT162b2
Tureči kaže da je njeno načelo da treba prepoznati one stvari koje ne možemo da promenimo i da to treba prihvati. Ali, istovremeno je potrebno odlučno i hrabro usredsrediti se na ono na šta možemo da utičemo – a toga je često mnogo više nego što se u početku misli.
Šahin i Tureči pokazuju hrabrost i u ovoj krizi. „Kako bi mogli odmah da obezbedimo dovoljne količine za komercijalnu prodaju u slučaju odobrenja naše vakcine BNT162b2, već sada ulažemo velika sredstva u proširenje proizvodnih kapaciteta. Na dva mesta, u Idar-Oberštajnu i u Majncu, proizvodne linije već danonoćno rade“, navodi se u aktuelnom poslovnom izveštaju Bajonteka. „Naš cilj je od početka bio da paralelno preduzimamo važne korake kako bismo ostali unutar zacrtanog vremenskog okvira“, rekao je Šahin za drugi program nemačkog javnog servisa ZDF.
Dugogodišnji istraživački rad u međuvremenu je i finansijski veoma isplativ za taj istraživački par. Ugur Šahin drži 18 odsto deonica Bajontek i s uspehom tvrtke preko noći je postao jedan od 100 najbogatijih Nemaca – barem na papiru.