Balkan opasan za homoseksualce

„Smrt pederima“, „STOP gej paradi“. U Beogradu su prošle jeseni na zidovima zgrada osvanuli brojni grafiti takvog i sličnih sadržaja koji su oslikali visoku dozu mržnje prema homoseksualcima. U poslednjem trenutku otkazano je održavanje beogradskog „prajda“. Policija je tvrdila da u centru metropole ne može da garantuje sigurnost učesnika parade. Boris Milićević iz beogradske „Gej strejt alijanse“ kaže:

„Srbija se, kao i veliki broj zemalja u regionu, nalazi u jednom post-ratnom stanju, predugo se negovala slika muškarca-nasilnika kao ideala, odnosno nasilja kao legitimnog sredstva za rešavanje problema i sukoba. To je nešto s čim se mora obračunati celo društvo. Žrtve takvog sistema vrednosti nisu samo gejevi i lezbejke, već i čitavo društvo.“

Razlika među državama u regionu - ima

No, homoseksualci ne žive opasno samo u Srbiji. I u susednim zemljama, nastalim na području bivše Jugoslavije, nasilje prema pripadnicima te manjinske zajednice je česta pojava. Razlika u tretmanu gejeva ili lezbejki, kako pravno tako i u „svakodnevnom“ životu ipak ima, naglašava Franko Dota, novinar i zagrebački aktivista za prava homoseksualnih osoba:

„To zavisi od stepena demokratije i evropeizacije u tim zemljama. U Sloveniji (članica Evropske unije, op.a.) će uskoro biti legalizovane istopolne zajednice, a tako će se definisati mogućnost sklapanja brakova i usvajanja dece. U Hrvatskoj (kandidat za članstvo u EU) već postoji Zakon o istopolnim zajednicama, tamo se održava Parada ponosa uz podršku predsednika u odlasku Mesića i niza drugih stranaka. U Srbiji postoje pokušaji, ali su do sada završavali praktično zabranom. U BiH, Makedoniji, Crnoj Gori ili na Kosovu, situacija oko prava homoseksualaca stagnira.“

Boris Milićević iz Beograda kaže da donošenje zakona ne može mnogo toga da promeni:

„To nije dovoljno. Potrebno je sprovođenje zakona. Kao i u većini zemalja koje su na putu u EU, sprovođenje zakona je i u Srbiji veliki problem. Da bi se smanjila homofobija potrebno je učiniti mnogo više. Potrebno je raditi u medijima, školstvu, zdravstvu, u porodici, policija mora da napreduje, sudovi i tužilaštvo su jako neefikasni, znači ima puno posla.“

Homoseksualnost je „bolest“

Kako pokazuju rezultati brojnih anketa, većina stanovnika regiona homoseksualnost smatra „bolešću“. Velike crkve i religijske zajednice često šire takvo mišljenje. Uoči prošlogodišnjeg pokušaja održavanja beogradske „parade“, Srpska pravoslavna crkva (SPC) je okupljanje gejeva i lezbejki nazvalo „sramotom“. Kao jedina „normalna“ veza dvoje ljudi još uvek se smatra odnos muškarca i žene.

Amnesti internešnel je u više navrata izveštavao o nasilju i pritiscima na LGBT-aktiviste (lezbejke, gej, biseksualci i transseksualci), te se žalio na nedosledno kažnjavanje počinilaca. Zbog atmosfere straha i verbalnih i telesnih pretnji, homoseksualci u regionu često o svojim problemima ne govore javno, čak ni sa svojom porodicom. Jedna lezbejka iz Mostara priča:

„Drugi misle da smo nas dve dobre prijateljice. Tako prikrivamo našu vezu. Jednog dana ću o tome popričati s mojim roditeljima, možda… ali za sada o tome ni ne razmišljam, takva je okolina.“

Razloga za strah ima puno. U Sarajevu su nasilnici, među njima i vehabije, napali učesnike jednog kvir festivala i pretukli ih. Uzvikivali su da je „kazna“ stigla „u Alahovo ime!“

Lakmus-test za ulazak u EU

Poštovanje manjinskih, u ovom slučaju prava homoseksualaca, za zemlje u regionu je lakmus-test za članstvo u Evropskoj uniji. A koliko test može biti ozbiljan, pre nekoliko dana na svojoj koži osetila je Hrvatska.

Evropski parlament je, velikom većinom glasova, podržao rezoluciju o napretku u pregovorima s Evropskom unijom, ali je u pismenom dokumentu izričito naglašena zabrinutost zbog negativnog raspoloženja prema manjinskoj populaciji homoseksualaca, za šta su dokaz „nedavni homofobični napadi na Gej prajd paradu u Zagrebu“.

Autor: Srećko Matić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković