Barselona: ponovo masovni turizam?

Pre pandemije je zbog gužve bilo gotovo nemoguće fotografisati katedralu Sagrada familija, možda najpoznatiju zgradu u Barseloni. Sada ispred te građevine poznatog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija jedva da ima turista. Čak se i karta za ulazak u katedralu može nabaviti za isti dan. „To se inače nikad ne događa“, kaže prodavac karata kojem je očigledno dosadno.

Pre pandemije je samo tu katedralu godišnje posećivalo više od pet miliona turista. Broj posetilaca Barselone se tokom prošle decenije kontinuirano povećavao, a rekordne 2019. dosegao je brojku od 14 miliona turista. U istom periodu, broj putnika koji su prošli kroz tamošnji aerodrom se gotovo udvostručio, sa 30 na 53 miliona godišnje.

Kako je rastao broj turista, tako je raslo i nezadovoljstvo lokalnog stanovništva. Sve češće je dolazilo do protesta zbog nekontrolisanog bujanja masovnog turizma. Ipak, nisu protestovali oni koji žive od turizma, poput ugostitelja Hozea Lorenca, koji preko puta Sagrade familije drži mali restoran.

U normalnim vremenima njegov objekt je bio prepun gostiju, a danas samo jedan čovek za šankom ispija pivo. „Šta ima loše u tome što ljudi dolaze. To znači da im se ovde sviđa“, kaže ugostitelj.

Povratak masovnog turizma?

Nešto dalje, u poznatoj Gotskoj četvrti, sličan prizor: tamo gde se obično kroz uske uličice valjaju reke turista, sada možete da čujete sopstvene korake. Mnoge prodavnice su tokom pandemije bankrotirale. „Situacija je kritična nakon tolikih meseci“, kaže Manel Kasals, direktor Saveza hotelijera Barselone.

Još uvek je zatvoreno više od 40 odsto hotela. Tokom letnjih meseci beležilo se po 60.000 noćenja, ove godine samo 13.000. Hotelijeri su nagomilali 2,7 milijardi evra gubitaka tokom pandemije i Kasals zato naglašava: „Mi moramo što je brže moguće da se vratimo starim brojkama.“

Decentralizacija turizma

Njegovo mišljenje dele i u gradskoj većnici. Havijer Marse, koji je pri gradskoj upravi zadužen za turizam, smatra da je rasprava o masovnom turizmu preterana. „Nemamo mi problem s brojem turista, nego s njihovom raspodelom. U Barseloni su sve znamenitosti zbijene na veoma malom prostoru“, kaže Marse. To izaziva sukobe s lokalnim stanovništvom iz čijih četvrti nestaju tradicionalne prodavnice za svakodnevne njihove potrebe.

U nekim četvrtima gotovo da više i nema prodavnica s namirnicama, postoje samo one namenjene turistima, recimo sa suvenirima. „Ono što nam je potrebno jeste decentralizacija turizma“, zaključuje predstavnik grada zadužen za turizam.

Zato je pokrenuto nekoliko projekata, poput aplikacije uz pomoć koje turisti mogu da vide koliki su redovi ispred pojedinih atrakcija, što bi trebalo da doprinese smanjenju gužvi. Turistički autobusi sada ne prolaze samo kroz turističke četvrti, već i kroz relativno nepoznate delove grada, poput nekadašnje industrijske četvrti Poblenou, koja je u međuvremenu postala stecište kreativne scene.

Aktivistima slabi podrška

Tu živi i Pere Marin, jedan od najžešćih kritičara masovnog turizma i član moćnog Udruženja stanara Barselone koje je organizovalo brojne proteste protiv navale turista. Ali ti protesti su tokom pandemije posustali, ne samo zbog mera ograničenja, već i zbog bolne spoznaje da turizam čini 13 odsto prihoda grada.

„Svako zna nekoga ko je bankrotirao ili ostao bez posla zbog toga što nema turista“, kaže Marin. Najavljeni protest u poznatom Parku Gvelj morao je da bude otkazan zbog malog broja ljudi koji su se okupili.

Ipak, taj aktivista i dalje je uveren da bi trebalo smanjiti broj turista nakon pandemije. I ne veruje da je moguća nekakva decentralizacija turizma. „Turisti žele da vide Sagrada familiju ili stadion Kamp nou“, kaže Marin. On se zalaže za smanjenje kapaciteta u hotelima, a i da se neki od njih pretvore u stambene zgrade, čime bi se, smatra, ublažio i problem s preskupim stanovima, kojih ujedno i nema dovoljno.

Manje turista, ali su zato bogatiji

Na tako nešto, međutim, gradske vlasti i ne pomišljaju. Pooštrena su doduše pravila o otvaranju novih smeštajnih kapaciteta, ali smanjenje broja kreveta nije planirano. Štaviše, u nekim četvrtima na periferiji planirano je otvaranje novih hotela i smeštajnih kapaciteta. Cilj je takođe podizanje kategorije smeštaja, čime bi bilo moguće održati nivo zarade uz smanjenje broja turista.

Ni Manel Kasals iz Udruženja hotelijera ne želi ni da čuje za zatvaranja hotela i smanjenje kapaciteta. I on smatra da bi se više trebalo usredsrediti na poslovni i kongresni turizam. „Ti gosti troše više novca i ne blokiraju ulice u starom gradu“, kaže Kasals.

Turisti iz čitavog sveta i dalje će da dolaze kako bi videli Sagradu familiju, građevinu koja ni nakon gotovo 100 godina od smrti njenog arhitekte još nije dovršena. S obzirom na to da se gradnja finansira od prodaje karata, pandemija je i to usporila. Prvobitno je bilo planirano da katedrala bude gotova do 2026, do godišnjice Gaudijeve smrti, ali se u međuvremenu od tog datuma odustalo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.