Berlin: Kafa uz džoint?

Kada je Monika Herman stupila na funkciju u avgustu, kao prioritet je istakla legalizaciju marihuane. To je pitanje koje je izazivalo kontroverze u nemačkoj prestonici, a naročito za vreme predizborne kampanje za savezne izbore. Hermanova samo prati političke korake svog prethodnika Franca Šulca. Ona vidi legalizaciju trave kao moguće rešenje da se dotakne problem porasta upotrebljavanja droga u parku Gerlicer u Krojcbergu, koji sada važi za jedno od glavnih mesta za nelegalnu prodaju droge u gradu.

„Ako želimo da uspostavimo kontrolu nad dilerima i njihovim proizvodima, onda moramo da kontrolišemo i distribuciju“, rekla je ova političarka Zelenih za agenciju Frans pres. Ova inicijativa bi trebalo da učini posao dilera izlišnim, a takođe i da pomogne u prevenciji. To bi mogla da bude lepa vest za ljude koji bi da se opuste u kafiću, sa džointom u ruci, kao što to mogu da rade u Amsterdamu. Ipak, politika prema drogama u Holandiji ne mora neophodno da bude uzor za Berlin, kaže Hermanova. Kafići u Krojcbergu bi trebalo da zaposle prodavce koji su prošli kroz medicinsku obuku i koji bi savetovali kupce.

„Stvar je u tome da se dileri uklone iz ovog posla i da se kreira struktura u kojoj osoba može da kupi marihuanu bez aditiva, što znači onu koja je manje opasna“, rekao je Georg Vurt iz berlinske organizacije Hanf Ferband (Udruženje konoplje) za DW. „Pokrenuli smo kampanju koja podstiče druge gradove da urade isto, da otvore ovakve kafiće ili društvene klubove za marihuanu, kao što postoji u Španiji, a sve sa svrhom da se reše problemi sa kojima se suočavamo zbog zabrane.“

Tolerancija ili racije?

Prema nemačkom zakonodavstvu, prodaja i kupovina marihuane su zabranjeni. Međutim, potrošnja ove supstance je u sivoj zoni. Svaka savezna država sama odlučuje koliko marihuane osoba može da poseduje, a da ne bude uhapšena. Nošenje male količine za lične upotrebe ima male ili nikakve pravne posledice. U Berlinu, zakonita granica je 15 grama, dok se u Hamburgu ili u Severnoj Rajnoj-Vestfaliji toleriše do šest grama.

Međutim, poziv na legalizaciju marihuane trenutno ne nailazi na dovoljno političke podrške. Iako socijaldemokrate, Levica i pirati pozivaju na blažu politiku prema marihuani, lokalni konzervativci insistiraju da zabrana ostane. Oni traže od policije da reši ovaj problem. Berlinska komesarka za droge Kristin Keler-Azara smatra da je ideja o otvaranju ovakvih kafića „nerealna“, pošto se nemačka politika prema drogama ograničava na prevenciju i savetovanje.

Portparol policije Tomas Nojendorf, takođe je sumnjičav koliko otvaranje ovakvih kafića može da bude efikasno. „Dokle god ima uživalaca, biće i prodaje“, kaže on. Sa druge strane, on je ubeđen da će češće racije biti okidač da se dileri prebace u neki drugi deo grada. Do jula ove godine, policija je organizovala oko 60 posebnih racija u parku Gerlicer. Protiv 170 ljudi su podnesene krivične prijave, od kojih je njih 90 navodno prekršilo zakon o drogama.

Pitanje vremena

U međuvremenu, biznis sa drogama funkcioniše kao i uvek u parku Gerlicer. „Nisam nikada imala problem sa agresivnim dilerima, iako mi prodavci droge često prilaze“, kaže jedna stanovnica Krojcberga. „Ni kafići sa kanabisom mi ne bi smetali ovde u kraju.“ O eventualnom uvođenju kofišopova konačnu reč daje Savezni institut za droge u Bonu. Za sada, o ovoj stvari se raspravlja u regionalnom parlamentu Berlina i Hofman planira da podnese zahteve odgovarajućim kancelarijama.

Nemačka nije usamljena u ovoj debati o drogama. Nedavno, Sjedinjene države su takođe pokrenule pitanje legalizacije marihuane. Od avgusta ove godine, savezna vlada je dala autonomiju državama da same uređuju ovo pitanje. U Urugvaju, novi zakon o marihuani dobija sve više podrške u javnosti. Vlada ovim želi da legalizuje marihuanu i preuzme monopol u proizvodnji i distribuciji.

Georg Vurt iz Udruženja konoplje dodaje da sa novom vladom, koju će ponovo voditi demohrišćani i Angela Merkel, može da bude problema oko ovog pitanja, ali se i dalje nada najboljem. „To je samo pitanje vremena“, kaže on.

Autori: Lavinia Pitu / Nevana Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević