„Berlin plus“ – pravo sredstvo za Balkan

DW: Kao što znate, u nedelju, 25.06, u Albaniji se održavaju parlamentarni izbori. I to posle ekstremne, višemesečne polarizacije i opozicionog bojkota rada parlamenta koji je u javnosti bio delotvoran. Kako procenjujete aktuelnu situaciju u Albaniji iz perspektive poslanika nemačkog parlamenta, koji u fokusu ima i tu zemlju?

Torsten Fraj: Prema mojoj proceni, ali i proceni OEBS, parlamentarni izbori će biti više fer i slobodni nego poslednji izbori održani 2013. Tu je svakako važan i dogovor Baše i Rame koji je pod pritiskom Demokratske stranke (DP) i uz posredstvo međunarodne zajednice, sklopljen 18. maja. Osim toga, ubeđen sam da ljudi, imajući u vidu priču sa višemesečnim bojkotom, sa još većom pažnjom nego pre gledaju na izbore i razumeju njihov značaj za budućnost Albanije. Sveukupno gledano, ovi izbori još neće odgovarati uobičajenim standardima EU, i to spada u istinu. Ali, bar je moglo da se spreči da DP bojkotuje izbore, što bi bio najgori scenario za državu.

Kakav bilans biste izvukli posle četiri godine vlade Edija Rame? Ekonomski i politički?

Objektivno gledano, mora se izvući mešovit bilans. Veliki uspeh je svakako bio prenošenje statusa kandidata za pristup, pri čemu uslovi za to nisu postavljeni tek nakon što je Socijalistička partija (SP) preuzela vlast posle parlamentarnih izbora 2013. Naposletku, poslednji izveštaj Komisije EU o napredovanju pokazuje da u pet ključnih prioriteta još mora biti ostvaren supstancijalni napredak pre negoli počnu pregovori o pristupu. Centralni su svakako borba protiv organizovanog kriminala, posebno gajenja droge, kao i borba protiv korupcije kao i dekriminalizacija. Tu je SP sa Ramom premalo pokazala. Slično su ambivalentni rezultati na području privrede i finansija. Albanije je, doduše, napravila dobar skok u Doing-Business-Report-u Svetske banke i smanjila je dugove. Ali, Albanija je i dalje jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope. Stopa nezaposlenosti od 20 odsto je vrlo visoka i rast je premali da bi zemlja mogla da sustigne ostale u regionu i pruži ljudima dovoljno dobre perspektive.

U Albaniji imamo neobičnu situaciju. Neposredno pred izbore, opozicija je postala deo vlade. Vidite li eventualne šanse za buduću veliku koaliciju u Albaniji, odnosno, da li bi to bilo poželjno zbog deeskalacije situacije?

Prema nemačkim merilima, velike koalicije nikada nisu poželjne. Ali, s obzirom na neophodnost velikih društvenih i političkih reformi – nezavisno od daljeg puta u EU – takva opcija za zemlje regiona ne bi bila najgori izbor. Doduše, potreban je i transparentan i poverljiv rad u korist zemlje i njenih građana. No, najpre treba sačekati izbore.

Kako premijer Rama, tako i premijer Kosova Hašim Tači, nedavno su govorili o mogućnosti ujedinjenja Albanije i Kosova, ukoliko integracija u EU ne bude dovoljno brzo napredovala. Kako objašnjavate te iskaze? Da li ih ozbiljno shvatate, da li Vam kao nemačkom poslaniku nešto od toga ostaje u pamćenju?

Tu vidim pre svega unutrašnjepolitičke motive, ako takvih izjava zaista ima. Naravno da je veoma opasno igrati se etničkom vatrom iz unutrašnjepolitičkih razloga. Zato nema razumevanja za takve izjave. Ali, nama su predstavnici SP i PDK uvek vrlo jasno govorili da takva razmišljanja nemaju nikakvu ulogu. Ne verujem da većina ljudi u dotičnim zemljama može da se oduševi takvim misaonim igrama. Za to je situacija danas suviše neizvesna i nestabilna. Ljudi žele privredni rast. Mogla bi da se očekuje suprotnost.

U balkanskim medijima se u poslednje vreme često govori o „Maršalovom planu“ Nemačke za Balkan. U Berlinu se istovremeno govori o Berlin plus procesu koji bi, doduše, trebalo da podrže mnoge zapadne zemlje. Moje pitanje: šta znate o tome? Hoće li biti nemačkog „Maršalovog plana“ za Balkan? Da li se o tome razmišlja?

Meni nije poznato ništa o nekakvom „Maršalovom planu“ za Zapadni Balkan. O nečem takvom se u ovom trenutku ne diskutuje unutar poslaničkog kluba CDU/CSU u Bundestagu. I pored toga je jasno da su zemljama Zapadnog Balkana – upravo Albaniji, Makedoniji i Kosovu – koje dolaze neposredno iz krize, potrebni novi impulsi, veća podrška i pomoć pri startu. Nastavak i intenziviranje Berlinskog procesa – dakle Berlin plus – pravo je sredstvo. Doduše, čvrsto stoji i da dotične vlade i svi politički akteri na licu mesta moraju da se pobrinu za neophodne reforme i razvoj. Pri tome sve zavisi od principa pravne države. To ne može da se postigne spolja i nije pitanje novca kao što bi bilo u slučaju nekakvog Maršalovog plana. I pored toga, Nemačka je i dalje partner na strani svih zemalja regiona i isto tako je spremna da još više koordinira i podržava.

Na Kosovu, na radikalni pokret Vetevendosja – Samoopredeljenje – gleda se kao na pravog pobednika poslednjih parlamentarnih izbora. Istovremeno partije bivših boraca vide sebe kao ojačane u nameri da formiraju vladu. To izgleda da će biti teško. Kako procenjujete aktuelan razvoj situacije na Kosovu?

Formiranje vlade će zaista biti veoma teško i verovatno će zavisiti od LDK i njenog saveza. Smatram da bi bilo pogrešno davati prognoze jer ni novi izbori ne mogu da se isključe. Doduše, ne smatram da su bivši UČK-akteri ojačani izašli iz ovih izbora. Naprotiv. Savez PDK, AAK i NISMA je izgubio mnogo glasova u odnosu na 2014. PDK će verovatno biti tek treća po snazi stranka. Formiranje vlade Tačija i Haradinaja izgleda gotovo isključeno s obzirom na odbijanje drugih da uđu u koaliciju sa PDK.

Kosovo je i dalje jedina balkanska zemlja koja još ima vizni režim sa EU. To vodi u frustraciju i ilegalnu migraciju. Smatrate li da bi nemački Bundesdtag trebalo da pokrene inicijativu i izvrši pritisak na vladu da bi se u toj situaciji nešto promenilo?

Ne. Dijalog sa Kosovom oko viza je dao jasnu preporuku da se uvede liberalizacija viznog režima čim budu ispunjena još dva preostala uslova iz „vizne mape puta“. Posebno mora da se čeka na ratifikaciju sporazuma sa Crnom Gorom oko razgraničenja – zbog nejasne unutrašnjepolitičke situacije. Kada je o tome reč, na potezu je buduća vlada u Prištini, da organizuje većinu i uputi jasan signal.

Torsten Fraj je demohrišćanski poslanik nemačkog Bundestaga i član radne grupe „Balkan“ u Bundestagu.