Berlinski proces posle deset godina: oprezni optimizam

Na desetom, jubilarnom samitu Berlinskog procesa, nemački kancelar Olaf Šolc(SPD) je još jednom podvukao ono zbog čega je ovaj format uopšte i pokrenut.

„Evropska unija će biti potpuna tek kada se Zapadni Balkan pridruži njenim redovima", rekao je Šolc i kasnije dodao: „Nadam se da nećemo morati čekati još deset godina pre nego što svih šest zemalja zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije."

Šolc nije propustio da se zahvali Angeli Merkel (CDU), koja je pokrenula ovaj format 2014. kada je postalo jasno da su buduća proširenja EU sve neizvesnija. Ovim formatom, demohrišćanska kancelarka je želela da pokaže regionu na jugoistoku Evrope da EU nije digla ruke od njih i da se drži famoznog „solunskog obećanja" o proširenju iz 2003. godine.

Ne smemo zadržavati zemlje koji su brže na putu ka EU

No, uz ova obećanja obično dolazi i jedno veliko „ali". Ovaj put je to primedba da je „to-do" lista s potrebnim reformama još uvek dugačka. To znači da su zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i one koje su napredovale u pristupnim procesima poput Crne Gore i Srbije, još uvek vrlo udaljene od ispunjavanja kriterijuma.

Šolc je rekao da bi zemlje regiona trebalo da zajednički teže Evropskoj uniji, i odmah nakon toga dodao da EU mora svim zemljama dati istu perspektivu, ali da će „biti zemalja koje će brže ispuniti uslove od drugih i njih ne smemo zadržavati".

Zaboravite prošlost kako biste imali svetlu budućnost

Pored neispunjenih kriterijuma, tu su i otvoreni sukobi, od kojih se jedan posebno ističe i nadvija kao senka nad svakim sastankom koji se bavi ovim delom Evrope.

Nemački kancelar, kao domaćin sastanka, je rekao da je regionu potrebna „nova dinamika kada je u pitanju normalizacija odnosa između Srbije i Kosova".

Takođe je uputio još jedan apel: „Želim da kažem svojim prijateljima iz Beograda i Prištine: ne dozvolite da vas prošlost zadrži na putu ka budućnosti mira i blagostanja", rekao je nemački kancelar.

Važni redovni sastanci

Šolc i učesnici samita, koji je okupio šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i devet „zemalja partnera" među kojima su uglavnom članice EU iz susedstva, ali i Velika Britanija, koja odavno nije članica EU, složni su u tome da je Berlinski proces uspešna priča.

Iako je tokom godina bilo znakova zamora, ako ništa drugo, čelnici zemalja regiona koja nije poznata po dobrosusedskim odnosima, redovno su se sastajali i razgovarali, kako je danas naglasio kancelar Šolc.

„Mislim da nam je pošlo za rukom da stvorimo nešto što možemo nazvati 'duhom Berlina'", rekao je nemački kancelar.

I to ne samo međusobno, već i sa EU, kako je nakon samita primetio Andrej Plenković, premijer Hrvatske:

„Ovaj format, kojeg je pokrenula tadašnja kancelarka Angela Merkel, na neki način je nadomestio manjak susreta na najvišem nivou između čelnika ključnih zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana".

Sporazumi u korist građana

Njegova koleginica iz Bosne i Hercegovine, Borjana Krišto, izjavila je da je Berlinski proces kroz jačanje regionalnih veza povećao sigurnost i ekonomski napredak, a to je „ono što naši građani osećaju u svakodnevici".

Predsednik vlade Srbije, Miloš Vučević, izrazio je zadovoljstvo time što je Nemačka ponovo više puta stavila u prvi plan cilj ovog formata, a to je približavanje Evropskoj uniji.

„Stičem utisak da nije prevladao neki negativan kontekst, već želja da Nemačka poruči svima da bi trebali biti deo Evropske unije", rekao je Miloš Vučević nakon samita.

Konkretno, šest zemalja zapadnog Balkana danas su se dodatno približile potpisivanjem sporazuma o akcionomonom planu za jačanje zajedničkog regionalnog tržišta, kao i još jednim sporazumom koji bi trebalo da dodatno olakša kretanje unutar regiona. Ovaj najnoviji se odnosi na akademsku zajednicu.

No, iako je kancelar Šolc danas naglasio da je jedan od uspeha Berlinskog procesa sloboda kretanja preko granica samo uz lične karte, to se još uvek ne odnosi na sve zemlje. Iako je Kosovo danas najavilo da će od početka sledeće godine ukinuti vize za građane Bosne i Hercegovine, ista mera se s bosanskohercegovačke strane ne može očekivati tako brzo, pre svega zbog otpora Republike Srpske.

Zajednički protiv neregularnih migracija

Jedna od tema samita bile su i migracije, iako se ova tema tradicionalno ne gura u prvi plan. Učesnici samita su prihvatili zaključke sastanka ministara unutrašnjih poslova pre nekoliko nedelja u Berlinu, gde je dogovorena bolja saradnja na polju zaštite od neregularne migracije i krijumčarenja ljudi.

Tu se posebno naglašava potreba harmonizovanja viznih sistema zemalja Zapadnog Balkana i EU, na polju na kojem je u prošlosti bilo problema, prvenstveno zbog vizne politike Srbije, koja je otvorila svoje granice zemljama poput Indije, što je značajno povećalo broj podnositelja zahteva za azilom iz ove zemlje na zapadu Evrope. Srbija je u međuvremenu uskladila svoju viznu politiku, ali se u zaključcima ovog, desetog samita Berlinskog procesa navodi da je „potreban dalji napredak" po ovom pitanju.

Nadalje, kada su u pitanju migracije, govorilo se o potrebi izbegavanja udvostručenja kapaciteta. Ne navodi se na koje se konkretno granice ova opaska odnosi, da li na granice među državama zapadnog Balkana ili na spoljnim granicama Evropske unije. U svakom slučaju, naglašava se da bi, kako bi „povećali efikasnost i izbegli duple strukture, učesnici trebali bolje koordinisati mere unutar ovog područja".

Svet se u poslednjih deset godina promenio

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je učestvovala na samitu, podsetila je na to da danas sigurnost u Evropi igra drugačiju ulogu nego pre deset godina.

„Mnogo toga se promenilo. Mnogi sukobi su se pojavili. Turbulencije su stvorile pojačanu svest unutar EU da je veća i jača unija naša odgovornost, kao i da je odgovornost da približimo nove članice-kandidate. Zato smo na Zapadni Balkan proširili iste mere solidarnosti koje smo preduzeli i unutar EU", rekla je fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za štampu s kancelarom Šolcom.

Čelnica Evropske komisije je kao primer navela pomoć Zapadnom Balkanu tokom energetske krize.

I ona je, kao i Šolc, našla reči hvale za Srbiju i Kosovo za pronalazak načina kako da deblokiraju sporazum oko CEFTA-e. Kancelar Šolc nije zaboravio da pomene i Manuela Zaracina, poverenika nemačke vlade za zapadni Balkan, čije diplomatske aktivnosti su dovele do toga da Kosovo popusti oko uvoza robe iz Srbije.