Bespilotne letilice protiv grafita

Volfgang Viland portparol stranke Zeleni za pitanja unutrašnje bezbednosti prognozira: „Za nekoliko godina ćemo imati nebo puno letilica. Već sada bi ozbiljno trebalo razmisliti kako da se ta praksa suzbije.“

Nemačka železnica, protekle godine otkrila je više od 14.000 grafita, navodi se u pisanom saopštenju. Šteta se procenjuje na više od sedam miliona evra. Sada se ispituje da li su male letilice dobro sredstvo za borbu protiv grafita. Jedna takva bespilotna letilica košta oko 60.000 evra i njome se upravlja sa zemlje. Nečujne su jer imaju tihe elektromotore, a mogu da budu opremljene i sa kamerama koje reaguju na toplotu.

Besmislene su jer su vidljive

Korišćenje takvih letilica nije zabranjeno, sve dok ne idu previše visoko i dok se koriste na površinama koje pripadaju železnici. Ali koliko to može da bude od koristi, pita se Elmar Gimula, stručnjak za zakon o vazdušnom saobraćaju: „Ukoliko letilicu vidi onaj koji njome upravlja, onda je vide i drugi. Propis da onaj koji letilicom upravlja mora da je vidi, čitavu akciju čini besmislenom.“

Igra razbojnika i policije

Dortmundski advokat Patrik Gau specijalizovao se za prekršaje sa ispisivanjem grafita i zna kako razmišljaju oni koji ih ispisuju. „Oni će to shvatiti kao igru razbojnika i policije. Kad ugledaju letilice, jednostavno će otići na drugo mesto gde ih nema. Letilice bi za mnoge mogle da budu i dodatna inspiracija, smatra Gau: „Vrlo lako bi uskoro mogli da se vide snimci na Jutjubu, na kojima se vide letilice, i odmah zatim sprejeri koji na brzinu još nešto ispisuju kako bi pokazali: Zeznuli smo Nemačku železnicu“.

Pucanje na vrapce

Korišćenje letilica je potpuno besmisleno, kaže Gau i čitavu akciju opisuje kao „pucanje na vrapce“. Ispisivanje grafita po vozovima spada u najniži nivo kriminala i zato bi, smatra Gau, bolje bilo ulagati u kupovinu specijalnih premaza za vozove, koji se već delimično koriste. Ti premazi imaju efekat lotusovog cveta. Sprejevi se teško vezuju za tu površinu i lako se sa nje skidaju. Patrik Gau se zato pita: „Zašto železnica bolje ne investira novac u premaze, umesto u bespilotne letilice?“

Zaštita privatne sfere

Političar iz Stranke zelenih Volfgang Viland kategorički odbija korišćenje bespilotnih letilica u gradovima, iz razloga zaštite privatne sfere: „Ukoliko ležim go u svom dvorištu, želim da budem siguran da me niko odozgo ne snima.“ Viland, međutim, kaže da može da zamisli da letilice nadgledaju železničke šine, kako bi se ušlo u trag kradljivcima metala. Ali za nadgledanje šina koje se protežu hiljadama kilometara neophodno bi bilo upravljanje letilicama na veliki daljine, što sadašnji zakon zabranjuje.

Autori: Klaus Jansen / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković