Besplatan gradski prevoz – „utopija“
14. februar 2018.
Magazin Politiko je preneo da je dospeo u posed pisma Briselu u kojem nemačka vlada najavljuje da će u petorim nemačkim gradovima verovatno testirati besplatan javni gradski prevoz. Ukoliko test pokaže da je ta mera poboljšala čistoću vazduha u gradovima, ona bi mogla da bude primenjena u čitavoj Nemačkoj. Cilj mere je da se smanji broj privatnih vozila koja saobraćaju gradovima. Vlada polazi od toga da bi tako mogla biti smanjena emisija azotnog oksida.
Ovo je samo jedna mera u „paketu“ koji predviđa i „poreske mere u cilju obnavljanja voznog parka“, „dodatne finansijske podsticaje za kupovinu električnih automobila“, kao i „prepravke na motorima koji prekomerno zagađuju vazduh, ukoliko su tehnički moguće“. Ako ništa od toga ne bude pomoglo, vlada je spremna da uvede i „delotvorna ograničenja saobraćanja na određenim putevima“, odnosno – zabrane vožnje. Evropska komisija će sredinom marta odlučiti da li će Nemačku (i neke druge države) tužiti Međunarodnom sudu pravde zbog nepoštovanja odredbi o graničnim vrednostima štetnih gasova.
- pročitajte još:
- Zašto žene za volanom zarađuju manje?
- Da li su klasični motori zreli za penziju?
- Hiperlupom kroz Evropu?
Ovaj koncept je za komentatora lista Velt „košmar“: „Nikada više kupovina karte u poslednjoj sekundi. Ni mesečne karte. Nikada više strah kada ljudi odlučnih pogleda uđu i kažu: karte na pregled, molim! Jer, vožnja gradskim tramvajima i autobusima bi, prema planovima vlade, uskoro mogla da bude besplatna […] i to bi bio – pravi košmar. Ova razmišljanja pokazuju tri stvari: prvo, očigledno je da je to bilo vrlo davno kada su se članovi vlade kojima je pala na pamet ova kafanska ideja poslednji put vozili tramvajem.“
„Jer, onaj ko koristi sredstva javnog gradskog prevoza, zna da je on u vreme odlaska na posao i povratka sa posla on beznadežno preopterećen. Kada bi gradski prevoz bio besplatan, došlo bi do navale na tramvaje i autobuse, jer cilj i jeste da se ne koriste automobili. A kako bi desetine hiljada ljudi bile transportovane na radno mesto? Najbolje bi bilo da članovi vlade sami iskuse u vožnji berlinskom linijom U6 jednog radnog dana u 7:30.“
„Saznanje bi bilo jasno: potrebno je više vozila, više osoblja, verovatno bi trebalo otvoriti i nove linije i sagraditi nove perone. Odakle milijarde koje su za to potrebne? Koliko će trajati dok kapaciteti ne uspeju da obuhvate sve nove putnike? […] Koštalo bi milijarde i trajalo godinama dok se saobraćajni sistemi u gradovima ne prošire toliko da mogu da sve to podnesu. A dok se to ne ostvari, Nemačka će izgubiti sve sudske procese zbog povreda odredbi o čistoći vazduha“, piše list Velt.
Dnevnik Handelsblat je postavio pitanje: „ko će to da plati?“ i obratio se nemačkom ministarstvu finansija. Ono je odgovorilo da „u ovom trenutku ne može da se kaže ništa preciznije o finansiranju – to će zavisiti od konkretnih mera“. „No, izgleda da su i gradovi u kojima bi trebalo da počne eksperiment – Bon, Esen, Herenberg, Manhajm i Rojtlingen, dobrim delom iznenađeni. Tako jedna portparolka gradskog prevoza u Esenu nije mogla da nam da nikakve preciznije informacije o tim namerama, piše Handelsblat.
I socijalistički Nojes dojčland izražava čuđenje: „Šta je sledeće? Hoće li opunomoćenica vlade za borbu protiv droga Marlene Mortler da zatraži legalizaciju ekstazija nakon što je godinama odbacivala ideju o dekriminalizaciji kanabisa? Jer, uvođenje besplatnog gradskog prevoza ne bi bilo vizionarsko samo iz finansijskih razloga; ono bi radikalno raskrstilo sa principima dosadašnje politike koja odvajkada favorizuje motorizovani individualni saobraćaj u odnosu na druge, održivije forme prevoza. Utoliko bi uvođenje besplatnog gradskog prevoza sa crno-crvenom koalicijom bilo još veća utopija od uvođenja socijalizma.“
Priredio Saša Bojić