Bez kompromisa u procesu proširenja
11. januar 2018.
Prvi sastanak tzv. koledža Evropske komisije u 2018. godini bio je posvećen institucionalnim prioritetima Evropske unije u narednom periodu. Pored reformi ekonomske i monetarne unije, jačanja spoljnih granica i Šengena, formiranja jedinstvenog evropskog digitalnog tržišta, svi evropski komesari razmotrili su još jedan zacrtani cilj: približavanje Zapadnog Balkana EU. Ta ista tema biće na dnevnom redu već u petak (12.1.) kada će u Sofiji evropski komesari razgovarati sa bugarskim zvaničnicima o prioritetima bugarskog predsedavanja Uniji.
- pročitajte još: Junker: Postavljamo temelje za proširenje
U skladu sa najavama iz Brisela i zvanična Sofija poručila je da će tokom svog šestomesečnog predsedavanja Savetu EU, prioritet biti upravo napredak Zapadnog Balkana ka EU. „U pitanju je proces koji se zasniva na postignutom. Perspektiva je tu. Posvećenost i želja su tu. Politička atmosfera je tu. Pozdravljamo i činjenicu da će Bugarska u maju organizovati vanredni samit lidera EU i Zapadnog Balkana kako bi se naglasilo sve navedeno“, kaže portparol Evropske komisije Margaritis Šinas u sedištu Evropske komisije u Briselu.
Šefica diplomatije EU i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini ocenila je da je region u godini za nama prošao kroz „teške trenutke dubokih kriza“, ali da su danas, zahvaljujući „teškim odlukama i zajedničkom poslu“, te krize uglavnom rešene, a put ka reformama i Evropskoj uniji obnovljen.
Šansa, ali bez spuštanja kriterijuma
U Evropskoj komisiji kažu za DW da će upravo 2018. godina pružiti jedinstvenu priliku da Zapadni Balkan napravi korake koji će ga nepovratno približiti EU. „Kako bi to postigli, zemlje regiona moraju najviši prioritet da daju dati neophodnim reformama u oblasti vladavine prva, pravosuđa i osnovnih prava. Evropska unija neće praviti kompromise oko kriterijuma za članstvo“, kaže za DW Maja Kocijančić ispred Evropske komisije.
Ona objašnjava da u Evropskoj komisiji trenutno rade na dva dokumenta koja se odnose na Zapadni Balkan. Prvi je nova Strategija koja bi trebalo da se predstavi u februaru, dok je za april planiran redovni godišnji „paket proširenja“ koji bi trebalo da dâ presek stanja svih zemlja u procesu evrointegracija i preporuke Evropske komisije kako i šta dalje sa svakom od njih na putu ka članstvu u Uniji.
- pročitajte još: Dela umesto reči?
„Da bi zadržali već postignuti tempo napretka, ali i naglasili neophodne reforme i zajedničke izazove, Evropska komisija smatra da je važno da se naprave odvojeni radni okviri za svaku od zemlja Zapadnog Balkana koji će se odnositi na njihov evrointegracioni put“, objašanjava Kocijančićeva. Iako su i Strategija i izveštaji još u „internoj radnoj fazi“, zvaničnici Unije za DW iznose neke od detalja ocena napretka zapadnobalkanske šestorke.
Albanija pred vratima pristupnih pregovora
Kada govore o Albaniji, u EU ocenjuju da je ta zemlja napravila stabilan progres u svih pet ključnih prioriteta neophodnih za napredak na putu ka EU. U pitanju su reforma javne administracije, reforma pravosuđa, borba protiv organizovanog kriminala, borba protiv korupcije i ljudska prava. U Briselu kažu da se u toj zemlji trenutno sprovodi reforma pravosuđa i provera sudija i tužilaca koju nadgleda međunarodna nadzorna misija sa Evropskom komisijom na čelu.
„Ako se reformski put nastavi, Komisija namerava da preporuči otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom u narednih šest meseci“, kaže za DW zvaničnik Evropske komisije.
Političari BiH da urade ono što su obećali
„Što se tiče Bosne i Hercegovine, Evropska komisija trenutno sprema mišljenje o zahtevu te zemlje za kandidatski status. U tom procesu očekujemo da dobijemo odgovore na sveobuhvatni upitnik koji je komesar Johanes Han predao vlastima u BiH u decembru 2016. Godine“, kažu u Evropskoj komisiji.
Oni za DW dodaju da se od vlasti u BiH očekuje da „isporuče potpisanu obavezu“ i da sprovedu sve neophodne reforme kako bi zemlja napredovala na putu ka EU. „Sada je vreme da lideri i političari u Bosni i Hercegovini prevaziđu etničke podele i zajedno rade u korist svih građana“, poruka je zvaničnika Evropske unije.
Za Kosovo ključan dijalog sa Srbijom
Evropska komisija od Kosova očekuje da se vlasti u Prištini u potpunosti angažuju na evropskoj agendi. To podrazumeva napredovanje u „već predugo“ zaostalim reformama, na prvom mestu onim u oblasti vladavine prava, ali i kada je reč o ekonomskom razvoju, što je i zacrtano u ranije usvojenoj Evropskoj refomrskoj agendi.
- pročitajte još: Problem sa Briselom - zovite Ameriku
„Napredak u dijalogu sa Srbijom i rad na sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa biće ključan za napredak Kosova na evropskom putu. Istovremeno, ohrabrujemo vladu da ispuni preostale uslove neophodne za viznu liberalizaciju i tako ispuni legitimna očekivanja građana“, kažu u Komisiji za DW.
U Crnoj Gori osnovno pitanje vladavina prava
O Crnoj Gori u EU se govori kao o najnaprednijoj zemlji u pristupnom procesu. „Očekujemo da Crna Gora ostane posvećena svom strateškom cilju – integracijama u EU. Očekujemo da ubrza i primeni neophodne reforme, posebno one koje se odnose na oblast vladavine prava. To će nastaviti da određuje tempo celokupnih pristupnih pregovora“, naglašavaju u Komisiji.
Iako i ovoga puta ponavljaju da je Crna Gora lider po broju otvorenih pristupnih poglavlja, iz EU poručuju da će biti važno da se u toj zemlji „spuste tenzije i da se vrati političkom dijalogu u parlamentu“, gde je i mesto za tako nešto, navode u Briselu.
Za Srbiju ključan dijalog sa Kosovom, ali i vladavina prava
U Evropskoj uniji ocenjuju da je Srbija napravila dobar progres sa do sad otvorenih 12 poglavlja, od kojih su dva privremeno i zatvorena. „EU očekuje da se takav tempo održi i da se nova poglavlja otvore i u 2018“, kažu za DW u Briselu.
- pročitajte još: Srbija je odjednom „dobar momak“
Dodaje se da je na Srbiji da odredi tempo pristupnih pregovora sa EU i to tako što će napraviti „stvaran i značajan“ napredak u oblasti vladavine prava u zemlji. „Napredak u dijalogu sa Kosovom i rad ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa biće ključni za napredak Srbije na u procesu pristupanja EU“, navode evropski zvaničnici za DW.
Makedonija može do pristupnih pregovora, ali…
Kada je reč o Makedoniji, u EU kažu da očekuju od vlasti i opozicije da nastave sa ispunjavanjem njihovog političkog dogovora iz Pržna. Istovremeno, od Skoplja se očekuje i rad na primeni hitnih reformskih prioriteta u zemlji i povratak na EU-put. „Samo tako će Evropska komisija moći da preporuči otvaranje pristupnih pregovora“, upozoravaju iz EU.
Pored toga, evropski zvaničnici kažu za DW da od nekadašnje jugoslovenske Republike Makedonije očekuju „jačanje odnosa sa susedima“.
- pročitajte još: Makedonija i Grčka sve bliže dogovoru
Upravo će regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi biti jedan od osnovnih uslova za napredak zemalja Zapadnog Balkana, ne samo u 2018. godini, već i kasnije, kao uslov za članstvo u EU. Govoreći o slovenačko-hrvatskom graničnom sporu, predsednik Evropske komisije poručio je svim zemljama Zapadnog Balkana da neće više biti moguće da se nove zemlje priključe Evropskoj uniji, a da pre toga nisu rešile bilateralna, granična pitanja sa susedima.