Bez posledica po upravu Folksvagena

Početkom ove nedelje, uoči redovne skupštine deoničara Folksvagena, nemački Ured za kontrolu prometa vrednosnih papira BaFin (Bundesanstalt für Finanzdiensleistungsaufsicht) „preporučio“ je korenite kadrovske promene u upravnoj strukturi koncerna Folksvagena. Nakon očigledno namerne manipulacije vrednostima izduvnih gasova, još nije jasno ko je iz uprave naložio takvo varanje kupaca, niti ko je u nadzornom odboru to znao. A ako i nije znao, tek to je razlog za smenu, jer mu je dužnost bila da kontroliše poslovanje koncerna.

Rezultat skandala nije samo gubitak poverenja potrošača, već i konkretan pad vrednosti deonica Folksvagena. Naime, troškovi istraživanja alternativa za te motore, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, su ogromni, a tu su još i brojne kazne i odštete na osnovu zahteva kupaca – onih koji su verovali da kupuju „čist automobil“ – a sada jedva uspevaju da ga kao polovan prodaju.

Mali deoničari – mala briga

Na osnovu te preporuke, državno tužilaštvo Braunšvajga pokrenulo je istragu protiv bivšeg predsednika Uprave koncerna Martina Vinterkorna i direktora marke Folksvagen Herberta Disa. Zbog toga su i očekivanja oko tri hiljade deoničara Folksvagena na skupštini bila velika: šta uprava namerava da uradi kako bi zaustavila pad vrednosti njihovih deonica?

Sigurno je da se oni neće zadovoljiti time da na račun Folksvagena dobiju par kobasica, kafu i kolač. Neće im biti dovoljno ni to što je uprava najavila da će da proda firmin privatni avion Erbas, niti nekakve najave po kojima u sedištu firme neće više biti liftova koje smeju da koriste samo članovi Uprave. Mora da se dogodi više od toga.

Ali i ovoga puta, mali deoničari su morali da shvate da je sve već dogovoreno među „velikima“, dakle većinskim vlasnicima koncerna Folksvagen: a to su porodice Porše i Pijeh, emirat Katar i nemačka savezna pokrajina Donja Saksonija. To je postalo jasno najkasnije tokom izlaganja predsednika Nadzornog odbora Hansa Ditera Peča koji je donedavno u Upravi vodio finansije koncerna.

On je najpre uputio izvinjenje deoničarima i obećao im da će Folksvagen da traži odštetu od odgovornih bivših ili sadašnjih članova uprave zbog štete koju su načinili – „i to bez obzira ko bi oni mogli da budu“. Ali Peč je takođe negirao da je tržište vrednosnih papira bilo suviše kasno informisano o krizi u Folksvagenu – i isto tako nije video nikakvo zlo u tome što je Uprava koncerna, uprkos svim skandalima, sama sebi isplatila bonuse. Na kraju krajva, i sam Peč je tako dobio nekoliko miliona pre nego što se preselio u Nadzorni odbor.

Šta da se radi?

Sa samo nešto malo više simpatija deoničari su dočekali izlaganje trenutnog predsednika uprave Folksvagena Matijasa Milera. On je na taj položaj došao tek prošlog septembra – na mesto Martina Vinterkorna – i od tada neumorno pokušava da počisti krhotine i stvori novu perspektivu za koncern u već predstavljenoj „Strategiji 2025“. O njoj se već mnogo pisalo jer predviđa čitavu paletu električnih automobila, ali i nove, „zaista čiste“ motore. Predsednik Uprave deoničarima je mogao samo da obeća da je time „dat znak za početak najvećeg procesa promena u istoriji Folksvagena“.

Uprkos besu i frustracijama koje su se često mogle čuti u dozvoljenih pet minuta izlaganja tokom rasprave, mali deoničari po pravilu imaju samo jedno sredstvo da iskažu svoje nezadovoljstvo: prilikom glasanja. Ali čak ni tada nisu mogli da učestvuju svi, jer je Folksvagen, kao i mnogi drugi koncerni, izdavao i deonice na koje se isplaćuje dividenda, ali čiji vlasnici nemaju pravo glasa. Čak ni vlasnik 20 odsto deonica, pokrajina Donja Saksonija koja iz političkih razloga nije mogla da podrži Upravu jer je pod istragom državnog tužilaštva, nije uradila ništa više osim da bude uzdržana prilikom glasanja.

Na kraju se pokazalo da su kobasice, kafa, kolači i par lepih modela Folksvagena ipak dovoljni za male deoničare: i predsednik Nadzornog odbora Peč, i Martin Vinterkorn koji je i zbog skandala podneo ostavku, dobili su podršku više od 97 odsto deoničara.