Bez ruskog gasa „ne bi svi domovi bili topli“
19. mart 2022.
Nemački ministar ekonomije i energetike Robert Habek u subotu je sleteo u Dohu, nadajući se da će u Kataru naći izvesne zalihe tečnog gasa koje mogu da umanje nemačku zavisnost od ruskih energenata.
Potom će nastaviti do Ujedinjenih Emirata, jednog od lidera u proizvodnji zelenog vodonika, energenta od kojeg i Nemačka očekuje mnogo. Prethodno je Habek bio u Norveškoj, takođe se raspitujući za veće količine gasa.
Nevolja za Nemačku je što nema nijedan jedini terminal za prijem tečnog gasa. Prva dva se užurbano planiraju, ali teško da mogu biti gotova pre 2026. godine.
Teško bez Rusije
„Ni u kojem slučaju nećemo da uđemo u zavisnost od nekog drugog. Različiti isporučioci treba da imaju udeo od 10 ili 20 odsto u nemačkoj mreži liferanata, ali nikako 50 odsto ili više. To je bilo glupavo, svejedno da li se radi o Rusiji ili nekog drugoj zemlji“, rekao je Habek pre puta za radio Dojčlandfunk.
Na pitanje da li će Nemačka uspeti da napuni skladišta gasa do iduće zime, političar Zelenih je rekao: „Da, ali trenutno samo uz ruski gas. To je gorka istina koju mi je teško i da izgovorim. Ali tako je kako je.“
Prema Habekovim rečima, ukoliko iz drugih izvora ne bude više gasa, a dotok ruskog iz nekog razloga prestane, iduće zime „ne bismo imali dovoljno gasa da svi domovi budu topli i da industrija radi“.
„Uopšte ne bih da širim paniku ili nekome kvarim raspoloženje, ali odluku da ne uvodimo gasni embargo nismo doneli lakomisleno, već nakon intenzivnih razgovora“, dodao je Habek. „I naša industrija bi da pomrsi Putinu računicu, to je sigurno, ali moramo da razumemo šta bi takva odluka za nas značila.“
Većina gasa iz Rusije
Nemačka poslednjih godina podmiruje 56 odsto potreba za gasom iz Rusije, mahom preko gasovoda Severni tok 1 podno Baltičkog mora.
Ipak, prema saopštenju udruženja energetske industrije BDEW, taj udeo je u prvom kvartalu ove godine opao na 40 odsto. Podaci su još preliminarni.
Prema BDEW, ukoliko bi izostao gas iz Rusije, Nemačka bi ove godine mogla da nadoknadi svega polovinu te količine. Cilj da se popune skladišta kapaciteta 24 milijarde kubnih metara gasa bi teško bio izvodljiv bez dotoka iz Rusije.
Prethodnih sedmica mnogi glasovi zahtevaju prestanak uvoza ruskih energenata, kao vid sankcija zbog ruske agresije u Ukrajini. Nemačka iz Rusije uvozi i oko polovine svog uglja i trećinu nafte. Cene na benzinskim pumpama su rekordne ovih dana.
Prema novoj anketi Dojčlandtrend, koju redovno sprovodi javni servis ARD, javno mnjenje je podeljeno: 44 odsto građana bi podržalo embargo na ruske energente, 45 odsto ne bi.
nr (dw, ard, dlf)
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.