Bezuslovni prihod – 1.200 evra mesečno

Prijavilo se više od dva miliona ljudi, a na kraju je odabrano njih 122-je. Od 1. juna 2021. godine, pa u naredne tri godine oni će mesečno dobijati osnovni dohodak odnosno minimalac od 1.200 evra. To je deo pilot-projekta čiji je cilj da se istraže efekti bezuslovnog osnovnog dohotka.

Učesnici nisu morali da dokazuju da imaju bilo kakvu potrebu za novcem, a tokom projekta smeju da rade šta i koliko žele. Oni nemaju nikakve obaveze prema finansijerima projekta, izuzev što „moraju  da popune sedam onlajn-upitnika u roku od tri godine koliko traje studija“, stoji na veb-stranici projekta. Dodatnih 1.380 ljudi koji su izabrani nasumično takođe ispunjava upitnike na svakih šest meseci, ali oni ne primaju osnovni prihod, već samo naknadu za vreme utrošeno na popunjavanje tih obrazaca.

Novac za projekat obezbedilo je oko 150.000 privatnih donatora, a oni koji ga u naredne tri godine dobijaju neće morati da prijave za porez. To je poklonjeni novac u visini od 43.200 evra po učesniku, ukupno oko 5,2 miliona evra. Projekat je pokrenulo jedno neprofitno udruženje u Berlinu.

San koji nema veze sa stvarnošću?

Inicijatori „Mog osnovnog dohotka“, kako se naziva ta udruženje, uvereni su da bi bezuslovna isplata novca svim građanima rešila mnoge probleme današnjeg društva. Oni smatraju da ljudi postaju slobodniji, kreativniji i srećniji ako se oslobode pritiska da moraju da zarade dovoljno novca za preživljavanje.

Može li stvarnost da izdrži tu utopiju? I to će biti naučno istraženo u okviru projekta. „Testiraćemo šta ljudi rade kada su materijalno obezbeđeni tri godine“, kaže šef studije Jirgen Šup, sa Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja. „Da li će da troše taj novac ili da stvaraju finansijske rezerve? Da li će prestati da rade ili će da rade manje? Da li će postati socijalno angažovaniji, da li će više da doniraju?“

Sve to može da se utvrdi u ovom opsežnom eksperimentu, očekuje Šup. Čak se, kaže, i promene nivoa stresa mogu ispitati pomoću uzoraka kose ispitanika, jer će oni, očekuje se, biti pod manjim pritiskom zahvaljujući poklonjenoj (najnižoj) plati.

Ideološke pukotine

Rasprava o bezuslovnom osnovnom dohotku godinama je bila krajnje ideološka. Suštinsko pitanje glasi: šta ljudi rade kad ne moraju da rade? Mnogi protivnici te ideje smatraju da je to utopija levičara koji fantaziraju i koje žele da lenčare na štetu zajednice.

S druge strane, zagovornici ideje to vide kao rešenje za trenutne i buduće probleme: socijalni aspekti – od vaspitanja, do pomoći u komšiluku i nege – bi se poboljšali ili nadogradili, a time bi se još u ranoj fazi mogli razviti modeli za budućnost u kojoj klasični poslovi postaju retki zbog sve veće digitalizacije i automatizacije.

Da li novac ljude čini hrabrim?

Istraživač Šup nada se da bi iz eksperimenta moglo da se dođe so saznanja o temama koje su posebno važne za protivnike osnovne plate, a to su: inovativnost i preduzetništvo: „Možda će primaoci plate biti hrabriji u odlukama, na primer o pokretanju sopstvenog biznisa ili promeni posla?“

Uočljivo je da mnogi poznati preduzetnici – od Bila Gejtsa, preko Marka Zakerberga ili Džefa Bezosa, pa sve do nemačke braće Samver – nisu imali egzistencijalne strahove kada su se odvažili da osnuju svoje firme.

„Želimo da znamo“ – tako glasi moto ovog pilot-projekta. Mihael Bomejer iz udruženja „Moja osnovna plata“ priznaje da ga očekivanja od rezultata projekta čine nervoznim. „Naravno, u ovom projektu može i da se pokaže da osnovna plata nema efekat kakav mi očekujemo“, kaže Bomejer u videu na veb-stranici projekta.

Pitanje je da li će rasprava o osnovnom dohotku biti manje ideološka za tri godine, kada se okonča projekat. Već postoje kritičari koji dovode u pitanje samu suštinu takvog pristupa. Jedan od njihovih argumenata glasi: ograničenje na tri godine ne dozvoljava donošenje zaključaka o tome kako se ljudi ponašaju ako im se stalno uplaćuje osnovica plate.

Šta novac radi s ljudima?

Uz to, postoje i pitanja na koja projekat i ne može da odgovori, recimo: kako bi se razvijale cene ako bi svi primali platnu osnovicu? Da li bi zaista bolesni ljudi ili oni kojima je potreban novac na kraju imali na raspolaganju manje novca nego sada? I koliko bi morali da budu visoki porezi da bi se sve to finansiralo?

„Naša studija neće rešiti sva pitanja vezana za osnovni dohodak“, priznaje Jirgen Šup. Ali ipak se raduje odgovorima na ključno pitanje: „Šta novac radi s ljudima? To je uzbudljivo naučno pitanje za koje nema pouzdanih studija nigde u svetu.“

I do sada je bilo pokušaja da se sazna više o efektima osnovnog dohotka. Rezultati jedne slične studije u Finskoj na kraju nisu bili najjasniji. U Kanadi su političari prevremeno okončali takvu studiju iz finansijskih razloga. Pa i u Nemačkoj nedostaje politička podrška. Nijedna velika stranka do sada se nije založila za tako nešto.

Nakon okončanja prve trogodišnje faze projekta, biće pokrenute još dve studije u kojima će se naučno ispitati mogućnosti finansiranja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.