BiH, Hrvatska i Crna Gora članice Unije za Mediteran

U Velikoj palati u Parizu, stvorena je najveća unija nezavisnih zemalja na svetu – Mediteranska unija od 27 zemalja članica Evropske unije i 14 severnoafričkih zemalja koje izlaze na Sredozemno more. Nova unija službeno će se zvati Barselonski proces - Unija za Mediteran, a za zemlje balkanskog područja od izuzetne važnosti je jer će i formalno od danas imati priliku da se politički, ekonomski, infrastrukturno, kulturološki i na svaki način profiliraju i kao zemlje koje imaju mediteranski identitet.

Iako se najavljuje kako Unija za Mediteran neće postići očekivane ciljeve koje je ranije zamislio njen idejni pokretač, francuski predsednik Nikola Sarkozi, čini se ipak da bi od danas nova velika Unija, na geostrateškom, političkom, ekonomskom i komunikacionom planu mogla da ima mnogo veće dugoročne efekte nego što je i sam Sarkozi očekivao.

Uspeh i pre početka

Već uoči samog formalnog čina uspostavljanja Mediteranske unije, velikim uspehom se mora smatrati uspostavljanje diplomatskih odnosa između Sirije i Libana koji su od pre dvije godine bili potpuno zamrznuti jer je Francuska Siriju smatrala odgovornom za ubistvo bivšeg libanskog predsednika i izazivanje građanskog rata u zemlji s kojom Jelisejska palata ima tradicionalno izuzetno čvrste prijateljske veze.

Činjenca da je Sarkozi dan uoči stvaranja Unije za Mediteran, primio sirijskog predsednika Bašara Al Asada, kao i da je bio domaćin prvog susreta između Bašara i i novoizabranog libanskog predsednika Mišela Sulajmana dovoljno govori da Pariz želi izlazak iz krize i uspostavljanje dijaloga. U diplomatskim krugovima u Parizu spekuliše se da Sarkozi, u zamenu za mir u Libanu, Al Asadu nudi prisustvo na međunarodnoj političkoj sceni, što se već počelo realizovatii i nedeljnim osnivačkim samitom Mediteranske unije kojem su se odazvala oba predsednika.

Jordan i Libija odbili su da učestvuju u tom projektu. Međutim, Turska i Alžir potvrdile su svoje prisustvo u Parizu. Turska je izrazila nepoverenje prema projektu Mediteranske unije, u strahu da će ta organizacija, gde joj je Francuska namenila istaknutu ulogu, biti zamena za pravo članstvo u Evropskoj uniji.

Dva kopredsednika - sa juga i sa severa

Otvaranjem Unije za Mediteran predsedavaće francuski predsjednik Nikola Sarkozi i egipatski predsednik Hosni Mubarak, kako bi se već na startu uspostavio model po kojem će uvek od dva buduća kopredsedavajuća sa mandatom od dve godine, jedan bio sa severne, a drugi s južne strane Sredozemnog mora. Odbijena je dakle Sarzkoijeva namera da Francuska sama predsedava u toku prve dve godine, jer su druge članice EU složno želele da u ime EU, to predsedavanje drži budući šef Evropskog veća koji je predviđen Lisabonskim reformskim ugovorom. Njega je za sada odbacila jedino Irska. 22 članice Unije završile su proces njegove ratifikacije, a u preostalih četiri takav procedura predstoji.

Izvanredan odziv severnoafričkih zemalja i zemalja Bliskog istoka za francusku inicijativu o Mediteranskoj uniji, najbolji je dokaz koliko je i za njih snažna privlačnost Evropske unije.

I Barselonski proces i Unija za Mediteran

Uniju za Mederan je u maju prošle godine predložio francuski predsednik Sarkozi “u cilju jačanja ekonomskih, kulturnih i političkih veza između zemalja koje izlaze na Sredozemno more, te u cilju borbe protiv terorizma i ilegalne imigracije”. Kontinentalne, severne članice EU, pogotovo Nemačka, u početku su međutim bile sumnjičave prema toj inicijativi u strahu da ne budu isključene iz potencijalno vrlo važnog regiona. Nemačka kancelarka Angela Merkel je na martovskom samitu EU u Briselu uspela da isposluje zajednički dogovor da se ne odustaje od Barselonskog procesa iz 1995. godine, te se tako na kraju i došlo do kompromisnog imena nove tvorevine: “Barselona proces - Unija za Mediteran”.

Barselonski proces je jedna od strategija EU za razvoj severnoafričkih zemalja, a po konačnim namerama i instrumentima realizacije veoma je slična Procesu stabilizacije i pridruženja za zemlje zapadnog Balkana (SSP). Glavna razlika je u činjenici da zapadnobalkanske zemlje imaju “jasnu perspektivu članstva u EU” i sve su od 2000. u statusu “potencijalnog kandidata”, a zemlje Barselonskog procesa su bile, jesu i ostaju samo zemlje-partneri Evropske unije. Ali bez obzira na to, ostaje činjenica da će Barselonski proces-Unija za Mediteran od ovog vikenda biti najveća i najjača zajednica zemalja sveta posle Ujedinjenih nacija.