BiH više nije „tigrova koža“

Za Bosnu i Hercegovinu definitivno se ne može se reći da je multietnička zemlja. Etničkim čišćenjem u ratu, slabim posleratnim povratkom prognanih, zbog spore obnove kuća, nemogućnosti zaposlenja i osećaja nesigurnosti, malo je ostalo od „tigrove kože“. Tačne razmere onog što se dogodilo pokazaće tek popis stanovništva u BiH, koji bi se trebalo da se sprovede ove godine. Ali o posledicama se već sada može govoriti:

„Posledice po društveni život Bosne i Hercegovine su stvaranje tri etnička geta unutar kojih je urušen sistem društvenih vrednosti pa se neka vrsta društvene svesti, koja bi drugog i drugačijeg smatrala komponentom sopstvenog identiteta, praktično ne može da se nađe u Bosni i Hercegovini“, smatra profesor sarajevskog Univerziteta, dr Enver Kazaz.

Pat pozicija

Delićima „tigrove kože“ mnogi smatraju područje centralne Bosne, Mostara, Brčkog. Ali profesor Kazaz upozorava da i na tim teritorijama, i u tim gradovima, nema mešanja, nema multietničnosti, nego je to „suživot u razdvojenosti – u praktičnom i u svakom drugom smislu, pre svega kulturološkom i etnoidentitarnom“. A kako bi ta nova realnost mogla da se odrazi na buduće uređenje Bosne i Hercegovine i njenu mogućnost da opstane kao država?

„Takvo stanje stvari više ide prema tom načelu etnoteritorijalnog organizovanja. U suštini je to sa Republikom Srpskom već napravljeno u Dejtonu, a izgleda da će neka buduća rešenja i u Federaciji BiH ići u tom smeru“, veruje prof. Nino Raspudić.

Bosna i Hercegovina još uvek, i 20 godina posle rata, bezuspešno traži formulu za svoje konstituisanje u budućnosti, primećuje prof. Kazaz: „BiH je zemlja međunarodne zajednice i ona nema mogućnost da se ustavno-administrativno iznutra konstituiše, ali nema mogućnost ni da se raspadne“, postavlja dijagnozu „pat pozicije“ sagovornik DW.

Obnavljanje multietničnosti

Kazaz smatra da bi BiH morala da obnovi neke od formula multietničnosti kakve su bile karakteristične za njenu tradiciju, ali i iznaći nove, jer je, kako ističe, projekcija Bosne i Hercegovine kao „zemlje idealnog suživota u prošlosti“ – istorijski netačna, dok prof. Raspudić smatra da etničko čišćenje koje se nažalost dogodilo u prošlosti, ne mora nužno da ima katastrofalne posledice u budućnosti.

„Mi smo pre rata živeli svi zajedno, išli u iste škole, učili isti jezik, učili da smo braća, pa se dogodilo što se dogodilo. Činjenica je da u većem delu BiH ljudi više neće imati to iskustvo ravnopravnog suživota s ljudima druge nacije, nego će eventualno ovi, takozvani drugi, biti u nekakvoj tolerisanoj manjinskoj poziciji. To je tužna posledica rata, ali i realnost koju treba uzimati u obzir. Kako rekoh, ne mora nužno to što se dogodilo imati katastrofalne posledice, ako se setimo da je pre rata sve to bilo izmešano i zajedničko pa se, na žalost, dogodilo što se dogodilo“, primećuje prof. Raspudić.

Autor: Milan Šutalo
Odg. urednica: Dijana Roščić