Bilans Erdoganovog vanrednog stanja
18. jul 2018.
Zašto je uvedeno vanredno stanje?
Nakon pokušaja državnog udara 15. jula 2016. godine, turska vlada saopštila je da su za pokušaj izvođenja puča odgovorni članovi Gulenovog pokreta koji se nalaze u vojnim redovima. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan okarakterisao je Gulenov pokret kao terorističku organizaciju i uveo tromesečno vanredno stanje kako bi mogao da pokrene akciju protiv pripadnika tog pokreta.
Vlada je zbog toga mogla da upravlja uz pomoć dekreta. Njima su u državne institucije uvedena nova pravila. Zbog masovnog otpuštanja zaposlenih u javnim službama i masovnih hapšenja, opozicija je vanredno stanje okarakterisala kao „civilni puč i lov na veštice“. Opozicija je bezuspešno tražila ukidanje vanrednog stanja – ono je produžavano sedam puta.
Koliko ljudi je uhapšeno?
Za vreme vanrednog stanja ukupno su izdata 32 dekreta. Prema zvaničnim podacima privedeno je 160.000 ljudi, a uhapšeno 70.000 – među njima i novinari, borci za zaštitu ljudskih prava i opozicioni političari. Protiv 155.000 ljudi pokrenuta je istraga zbog „članstva u terorističkoj organizaciji“.
U toku vanrednog stanja izdat je i dekret kojim se boravak u istražnom zatvoru produžava na 30 dana. Ta praksa se primenjivala do kraja 2016. Tek nakon što je početkom 2017. godine stiglo upozorenje Saveta Evrope, boravak u istražnom zatvoru smanjen je na 14 dana.
Koliko je dobilo otkaz?
Za vreme dvogodišnjeg trajanja vanrednog stanja, prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova, 121.311 osoba dobila je otkaz u javnoj službi. Sa univerziteta je otpušteno 7.000 ljudi, od čega 5.700 akademskih radnika. Zatvorene su i škole, odnosno privatne obrazovne ustanove za koje se sumnjalo da su u vezi s Gulenovim pokretom.
Osim toga, mere nisu preduzimane samo protiv Gulenovih sledbenika, već i protiv drugih opozicionih snaga. Tako je npr. u područjima u kojim žive Kurdi, smenjeno skoro 100 gradonačelnika i uvedena prinudna uprava. Veliki broj kurdskih političara je uhapšen. Međunarodne organizacije kao što su UN ili Savet Evrope kritikovale su tursku vladu i ocenile da se radi o „alarmantnom razvoju događaja“.
Sloboda štampe
Dekretima koji su izdati tokom vanrednog stanje zatvoreno je 70 novina, 20 časopisa, 34 radio-stanice, 33 TV-stanice i 30 izdavačkih kuća. Istrage protiv predstavnika medija i hapšenja novinara zbog „propagande kojom podržavaju terorizam“ ili „vređanja predsednika države“ pomno prate organizacije, kako u Turskoj, tako i u inostranstvu.
Prema navodima sindikata novinara, u turskim zatvorima trenutno se nalaze 143 novinara. Organizacija „Reporteri bez granica“ upozorava da su mediji za vreme vanrednog stanja sve više primoravani da izveštavaju na isti način, odnosno u korist vladajućeg režima. Turska je 2010. godine na rang-listi „Reportera bez granica“ po slobodi štampe bila na 138, a trenutno se nalazi na 157. mestu.
Šta nakon ukidanja vanrednog stanja?
Vanredno stanje je ukinuto, ali predsednik države i dalje može da vlada dekretima. Na osnovu novog predsedničkog sistema uvedenog nakon promene ustava, Erdogan ima pravo da dekretima reguliše sve oblasti. Svaki dekret, inače, stupa na snagu – odmah.
Turska vlada pooštrava i antiteroristički zakon. Nacrt novog zakona predviđa da guverneri imaju pravo da boravak u gradovima ograniče na 15 dana i da zabrane javna okupljanja. Za okupljanja i proteste zakon navodi se da oni „ne smeju da otežaju svakodnevni život ljudi“. Za osumnjičene za terorizam takođe postoje nova pravila. Pasoši osoba protiv kojih se trenutno vodi istraga zbog terorizma, smeju da budu oduzeti na vremenski period u trajanju od tri godine. U kritikama na nacrt zakona ističe se da je on faktički samo zamena za vanredno stanje. Ipak, već sada je više nego sigurno da će parlament usvojiti nacrt zakona.