Bilderberška grupa – vladari iz senke?

Bilderberške sastanke uvek štite jake policijske snage, vazdušni prostor iznad mesta održavanja je zatvoren i u njemu su samo policijski helikopteri; ako je sastanak na moru, priobalno područje takođe je blokirano, a oko hotela rezervisanog za sastanak kruže džipovi u kojima sede momci sa mašinkama. To su sve mere predostrožnosti elitnog bilderberškog društva koje se prvi put sastalo 1954. godine u hotelu „Bilderberg“ u holandskom selu Osterbeku. Ovo nije jedina konferencija svetske političke i ekonomske elite koja je privatnog karaktera. Takva je, na primer, i Minhenska konferencija o bezbednosti, koja je, međutim, mnogo otvorenija za javnost od Bilderberške grupe.

U stalne članove ili „upravni komitet“ Bilderberške grupe spadaju šef „Dojče bank“ Jozef Akerman, predsednik „Koka-kole“ Džordž Dejvid, predsednica „Karnegi“ fondacije Džesika Metjuz, predsednik „Rojal dač šela“ Jorma Olila, šef „Erbasa“ Tomas Enders, šef kompanije „Goldman zaks“ Piter Saterlend, predsednik „Novartisa“ Danijel Vasela, i mnogi drugi privredni bosovi svetskog ranga. Šef savetodavne grupe je američki bankar i državnik Dejvid Rokefeler. Jedan od ključnih članova grupe je američki političar Henri Kisindžer.

Cilj je kontrola nad svetskom privredom?

Mišljenja o Bilderbergu su oprečna. Vodeći korporativni mediji se ne bave tim konferencijama, pri čemu su urednici nekih najuticajnijih medija njeni gosti. Mnogi su skloni mišljenju da je reč o elitnom klubu „vladara iz senke“, o globalnoj vlasti koja u svojim rukama drži novac i politiku. Jer, ako je reč o debatnom klubu bez većih pretenzija, postavlja se pitanje čemu tolika tajnost i policija? Poslednjih godina, takva pitanja su počela da iritiraju i sve veći broj demonstranata. 2010. u Sitgesu u Španiji, demonstranti su se obratili policiji sa porukom: „Oni kreiraju ekonomsku krizu da bismo svi ostali na ulici. Niste ovde da branite njih. Nismo mi vaši neprijatelji, već oni...“

Jedan od najboljih poznavalaca Bilderberške konferencije je novinar Danijel Estulin koji je o njoj objavio i knjigu. On kaže da je u pitanju grupa čiji plan nije formiranje svetske vlade, već „aristokratije čija je namera da stvore Svetsku kompaniju sa ograničenom odgovornošću, koja ima kontrolu nad novcem i resursima. Tako je u Evropi sa evrom: stvoren je veliki blok koji kontrolišu“. Estulin prenosi da je Evropska unija jedan od najstarijih projekata Bilderberške grupe.

Sa konferencije na čelo SAD

Mnogi gosti bilderberških konferencija kasnije dobijaju važne uloge u svetskim zbivanjima. Tako je 1991. na konferenciju pozvan tadašnji guverner Arkanzasa, Bil Klinton, godinu dana pre nego što je postao predsednik SAD. 1993. pozvan je i Toni Bler, koji je godinu kasnije postao lider Laburista. Kroz bilderberške sastanke su prošli i mnogi nemački političari, među njima i kancelarka Angela Merkel.

Prošle godine, bivši generalni sekretar NATO i dvostruki učesnik Bilderberške konferencije, Vili Klas, u intervjuu za belgijski radio je rekao da se od učesnika konferencije očekuje da izveštaje sa njih upotrebe kao instrukcije za političko delovanje u svojim sredinama.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević